silhouette-2480321_1280-compressed

Da li imate pravo da uskratite pravo na privatnost?

Moderno doba, nova, napredna tehnologija i sve što oni donose pred nas redovno stavljaju veliku moralnu dilemu koja se tiče toga koliko nam je zapravo dozvoljeno da pokažemo i otkrijemo sebe, a da se to ne zloupotrebi, i u kojoj meri od drugih možemo da očekujemo slično ponašanje. Da pojasnimo – moderna tehnologija je toliko uzanpredovala da je, umesto da čovek bude dominantan i suprioran pred njom, situacija u potpunosti obrnuta! Mi robujemo tehnologiji! Doduše, nije samo tehnologija sama po sebi kriva – krivo je i samo moderno doba i trendovi koje ono sa sobom donosi, a koji od nas zahtevaju da se ponašamo na određeni način.

Šta to važno otkrivamo bezazleno napravljenim profilima na društvenim mrežama?

Uzmimo najbanalniji i ljudima najbliskiji primer – društvene mreže. Ne postoji osoba koja ne koristi makar neku od društvenih mreža, bez obzira na to da li je reč o fejsbuku, instagramu, vajberu ili nečemu četvrtom. Gde su društvene mreže, tu su i određeni načini ponašanja. Naravno da ćete želeti da se na njima pokažete kako ste kul, kako ste imućni ili kako se dobro provodite. Takođe, da biste otvorili nalog na bilo kojoj od ovih društvenih mreža, vi morate da ostavite lične podatke. Slutite kuda ovo vodi? Mi sami odustajemo od privatnosti, odnosno, mi sami pristajemo na to da je nesebično delimo. Jer – tako je u trendu!   Šta se događa kada se posle nekoliko dana iko zna koliko dopisivanja sa vama „srodnom dušom“ odlučite da se vidite? On nije taj za koga se predstavlja i želi samo da vas iskoristi. Kako biste rešili ničim izazvan problem imajte na umu da uvek u takvim situacijama treba da nosite elektro šoker, jer se nikad ne zna kada će vam on zatrebati.
I onda, zašto se toliko zgražavamo nad pojmom „špijunska oprema“? Zašto su nam prisluškivači ili generalno prisluškivanje i špijuniranje mobilnih telefona, aplikacija, pa čak i gps praćenje vozila tako odbojni? Zašto morališemo, kao, nije to u redu, kada na neke mnogo gore stvari sami pristajemo?

„Sudbonosno da“

U suštini, stvar je prosta i ključna reč je jedna – pristanak. Dakle, ako mi svojevoljno želimo da ostavimo svoje podatke ili delimo intimu sa celim svetom – to je naš izbor. Mi smo pristali na to. Pa sad, ako neko to zloupotrebi – šta sad, sami smo krivi. U slučaju špijuniranja i prisluškivanja, osoba koja je izložena ovim radnjama obično ne zna da u svom okruženju ima neki prisluškivač, da joj se špijunira mobilni telefon, prisluškuje vajber aplikacija i ostalo. A kada neko ne zna da je pod „opsadom“ špijunske opreme onda je to zakonom najstrože zabranjeno. Dakle, vi nemate pravo da nekom uskratite pravo na privatnost! Nemate pravo da bilo koga špijunirate, prisluškujete ili pratite bez njegovog znanja i bez njegove dozvole.
I onda, bez obzira na sve ovo, zašto je špijunska oprema i dalje svuda oko nas? Zašto su prisluškivači tako popularni i definisani kao najbolje moguće rešenje za otkrivanje određenih informacija? Naravno, ne treba ovde mnogo naglašavati to da je špijunska oprema (i pre svega prisluškivači) toliko jeftina da je dostupna svima, koliko treba naglašavati da je problem jedino u nama. Šta želimo da otkrijemo? Šta nas to muči što ne možemo da rešimo oči u oči? Zar smo toliko nesigurni da ćemo se poneti kao bića najnižih strasti i najprimitivnijih nagona samo da bismo saznali nešto što verovatno i ne želimo da znamo? Opet – moralna dilema na koju svako izgleda ima svoj odgovor.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *