plodored

Šta je plodored?

Povrće se mora proizvoditi na zemljištu bez korova, na kojem prethodno nisu gajeni lucerka, crvena detelina, duvan ni cveće.

Time se smanjuju štete od uvenuća i sušenja koje izazivaju žičnjak i grčica (larve raznih štetočina i parazita u zemljištu). Luk, lubenica, dinje treba gajiti na blago nagnutim terenima jer su tu nepovoljni uslovi za razvoj plamenjače i rđe.

Za sadnju pradajza i krastavca treba izbegavati zemljišta pored reka, zbog jutarnje rose koja pogoduje razvoju crne pegavosti i plamenjače. Svim vrstama povrća odgovaraju duboka i rastresita zemjišta neutralne reakcije i dobrih fizičkih osobina, dok kisela pogoduju bolestima.

Reakcija zemljišta se može promeniti unošenjem kreča i alkalnih, kiselih mineralnih đubriva. Organsko đubrivo u značajnoj meri utiče na reakciju zemljišta-ublažava kiselost i alkalnost.

Jedna od najznačajnijih agrotehničkih mera je plodored koja smenom kultura u vremenu i prostoru održava i popravlja plodnost zemljišta (fizička, hemijska i biološka svojstva zemljišta).

Plodored se realizuje putem pravilnog dugoročnog plana setve i na taj način doprinosi stručnom planiranju zaštite o potrebi primene pesticida, izboru kao i dozi pesticida.

Planom setve –plodoredom, planiramo primenu pesticida i na taj način smanjujemo rizik rezidualnog delovanja pesticida.

Plodoredom vrlo uspešno možemo regulisati stanje sa korovima, bolestima i štetočinama, a kao krajnji rezultat redukuje se primena pesticida, smanjuju troškovi proizvodnje i vodi se briga o zaštiti čovekove sredine.

Plodored u povrtarstvu

Plodored je jedina agrotehnička mera za čiju primenu nisu potrebna materijalna ulaganja već disciplina u redosledu gajenja kultura.

Kombinacija povrća u procesu sadnje plodoreda

U povrtarstvu se mora voditi računa o tome kada iste ili srodne biljke mogu da se gaje na istoj njivi, jer su paraziti koji ih napadaju u zemljištu vitalni različito vreme.

Tako se prouzrokovač plamenjače paprike održi oko godinu, uvenuća i virus „mozaika“ duvana dve-tri, a „kile“ kupusa pet godina.

Kad god je moguće povrće treba gajiti posle žitarica ili mahunarki. Ne preporučuje se proizvodnja iste grupe povrća na istom mestu i jedne vrste jedne pored druge.

Poznato je da suncokret ne treba sejati posle soje (ili obrnuto) zbog bolesti „sklerocinije“- zbog nje na isto mesto suncokret treba gajiti nakon 4-5 godina.

Papriku, paradajz i krompir ne treba gajiti pored duvana i lucerke jer imaju zajedničke „neprijatelje“.

Ako nema mogućnosti za plodosmenu, preporučuje se „četvoropoljski“ plodored – određena vrsta povrća dolazi na istu površinu posle svake četvrte godine.

Na jednom polju se gaji jedna grupa povrća. Prve tri grupe obuhvataju botanički srodne vrste, a četvrta ostalo povrće. Npr. jedne godine se sade mahunjače i tikve, sledeće godine im se npr. zamene mesta, pa treće godine neko povrće iz grupe pomoćnica (paprika, paradajz, patlidžan) a  četvrte, ostalo povrće u koje se ubrajaju crni i beli luk, salata, rotkvice.

Po pravilu, svaka grupa botanički srodnih vrsta povrća osetljiva je na iste bolesti ili je napadaju ist štetočine. Zbog toga se, u okviru četvoropoljnog plodoreda, mora odrediti takva poljosmena da prethodna grupa za sobom ostavi što manje „negativnih uticaja“ na naredni usev.

Peršun
Peršun

Kada se zajedno gaji više vrsta povrća, značajna je i njihova međusobna podnošljivost.

Na primer, peršun je loš sused salati.

Istovremeno, postoje vrste koje veoma dobro reaguju na druge, pa se čak i povećavaju prinosi. Ti međusobni odnosi mogu u značajnoj meri povećati prinos i kvalitet povrća.

Ukoliko budemo poštovali važnost plodoreda uverićemo se u njegovu dugoročnu korist i smanjiti negativne prateće pojave. Osim toga potrebno je uzeti u obzir i izmenu kultura s različitom dubinom korena i rotirati grupe povrća s različitim potrebama za vodom i hranjivim dodacima.

Sastaviti dobar plodored sa svim elementima (izbor plodosemena, odmor tla) nije baš jednostavno. Treba odabrati najpovoljniji način đubrenja i obrade tla, kulture i sorte, vreme setve, sadnje i berbe kao i načine nege useva.

Ukoliko se ista vrsta uzgaja često ili uzastopno na istoj površini, dolazi do smanjenja roda i kvaliteta, do povećanja izvora zaraze bolestima i štetočinama, do povećanja jednogodišnjih i višegodišnjih korova specifičnih za svaku kulturu.

Kod čestog natapanja i orošavanja povrća narušava se struktura tla i ubrzava mineralizacija humusa, pa se tako kulture koje troše puno vode (paradajz, paprika, krastavci) u dobrom plodoredu rotiraju s korenastim, lukovičastim biljem i mahunarkama, koje ne treba puno zalivati.

Prema tome kao dobre predkulture se preporučuju:

  • Za paradajz: mahunarke i korenasto povrće
  • Za papriku: korenasto povrće i višegodišnje biljke
  • Za kupusnjače: krompir, paradajz, paprika, mahunarke, korenasto povrće,
  • Za korenasto povrće: paradajz, paprika, krastavac, mahune
  • Za grašak i mahune: paradajz, paprika, krompir
  • Za krastavac i lubenice: paprika, paradajz, krompir
  • Za luk: paprika, lubenice, pšenica

Povrću trebaju određene hranljive materije i minerali

U plodoredu je bitno poznavanje zahteva biljaka prema pojedinim hranljivim materijama.

* Lisnate biljke zahtevaju više kiseonika: salata, kupus, kelj, karfiola, brokoli, kelj
* Biljke sa plodom – treba im više fosfora i kalcijuma – paradajz, paprika, patlidžan, krastavci, dinje, bundeve.
* Korenaste biljke traže kalijum – luk, mrkva, beli luk, praziluk, repa, rotkvica, krompir.

Previše kiseonika i kalijuma može izazvati povećanje soli u zemljištu, što može štetno uticati na rast i razvoj povrća.

Neke grupe povrća imaju visoke zahteve za pojedinim mikroelementima:

  • povećan zahtev za sumporom imaju luk i povrće iz grupe kupusnjače
  • veće zahteve za gvožđem: spanać, cvekla, blitva, brokuli, grašak
  • za magnezijumom: paradajz, patlidžan, blitva i luk
  • celeru treba više bora, kao i brokoliju. ali treba biti pažljiv – prevelika koncentracija bora može biti otrovna.
  • visoke zahteve za manganom imaju: krastavac, salata, luk, grašak

Prirodna đubriva su veoma bitna za plodored: zbog popravljanja strukture tla, nivoa vode, zagrejanosti i ostalih bioloških i hemijskih svojstava tla. U povrtarstvu se mogu koristiti: zrelo stajsko đubrivo, komposti i treset.

Kako sejati

Sejati možete direktno na otvorenom, ali u zatvorenom prostoru, npr. u stakleniku. Biljkama za klijanje i rast treba vlaga, toplota i kvalitetna zemlja, nađubrena i vlažna. Nakon što se tlo u martu mesecu dobro osuši, može se početi setva u lejama.

Izaberite biljke koje želite (pazite na međusobni odnos kultura) i one kojima odgovara tip tla na kojem ćete ih uzgajati. Važno je pravovremeno i pravilno sejati (zavisi od semena pojedine kulture). Gustoća setve zavisi od povrća kog sejemo, obično se seje gušće u redove, a kasnije se biljčice na odgovarajući način proređuju.

Redosled radova:

pograbuljati po lejicama grubi deo organskog materijala koji tokom zime nije do kraja istrunuo, sakupiti ga na manje gomile i odneti na mesto za pripremanje komposta;
– izriljati zemljište;
– raširiti kanap kojim ćete izmeriti i izravnati lejice sa sadnju, širina bi posvuda  trebalo biti jednaka – najbolje oko 1,20 m;
– kompost raširiti po lejicama u visini 1-2 cm i po njemu posuti prirodno  đubrivo;
– poravnati površinu grabuljama;
– odstraniti suvišnu zemlju i kompost

Nakon setve, odnosno sadnje povrća tlo između redova treba pokriti tankim slojem organskih otpadaka.

Dodatna literatura:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *