video-kamera

Top 5 filmskih scena sa video nadzorom (koji nije ključan za zaplet)

Poslednjih trideset-četrdeset godina tehnologija za bezbednosno nadgledanje se razvila do (ne)slućenih razmera, i samim tim kao nešto nezaobilazno u našoj svakodnevnici, našla svoje mesto i u filmskim i serijskim zapletima. Nema te moderne detektivske priče u kojoj se ne pojavljuje nekim kompjuterski zaluđenik, koji koristi bog-te-pita kakve programe, dok pregleda snimke nastale sigurnosnim kamerama. Nema tog zamućenja na snimku koje više nije moguće izoštriti, nema tog dokaza koji je nemoguće pronaći.

U malo kom akcionom/policijskom/špijunskom filmu glavni junak uspeva da izbegne da bude snimljen skrivenim kamerama, dok pokušava da dođe do objekta ključnog za razrešenje misterije (tašne, novca, automobila, tajnih dokumenata). U najezdi CSI, policijsko proseduralnih/detektivskih serija, korištenje snimaka sigurnosnih kamera postalo je pitanje rutine, nešto što već svako od nas smireno čeka da dođe na red i pomogne u razrešenju slučaja. Može se dakle govoriti o podžanru u žanru krimi serija, ali o tome neki drugi put. Nećemo takođe ni pisati o filmovima gde je uloga ove tehnologije dominantna crta zapleta (pominjemo samo “The Conversation” iz 1974.godine i “Enemy of State” iz 1998.). Pred vama je tekst o filmskim trivijama takoreći. Pišemo o top pet filmskih scena čiji je zaplet povezan sa tehnologijom video nadzora, ali tako da to nije i centralno pitanje celog filma.

“Revenge of the Nerds“

1984. godine nije mogao baš svako da poveže kamere i postavi sistem za prismotru. Morao si da budeš i tehnički potkovan i generalno snalažljiv. I motivisan. Nakon prozivke iz sestrinske kuće Pi Delta (pustile im svinje na zabavu), studenti iz bratstva Alfa Beta, odlučuju da postave kamere u prostorije sestrinstva. Scena u kojoj gledaju svojih ruku delo kako funkcioniše, vredna je petog mesta na ovoj listi.

“Hudson Hawk“

1991. godina je i Brus Vilis i Deni Ajelo su provalnici, koji planiraju maštovitu i odvažnu pljačku muzeja (meta je Da Vinčijeva skulptura konja, ako se neko nervira što ne može da se seti evo pomažemo). Oni uspevaju da prespoje sigurnosni sistem, tako da čuvar koji gleda monitore svih kamera ne dobija sliku uživo, već ponovljeni snimak sa prethodne trake, što našim junacima daje pet minuta fore pre nego ih otkriju. Umesto da vreme koje imaju na raspolaganju mere satom, pljačkaši kao tajmer koriste pesmu “Swinging on a Star”. Otmeno.

“Frailty”

U filmu iz 2001.godine snimak načinjen bezbednosnom kamerom traje svega nekoliko sekundi. Tajna njegove prisutnosti na ovoj listi leži u činjenici da upravo tih par sekundi čine inteligentan obrt u celom filmu, i dokaz su da , sledi spojler, lik Metjua Mekonahija ima natprirodne moći, i da je njegovo prisustvo nemoguće zabeležiti video kamerom. Efektno.

Speed”

Sećate se filma i Sandre Bulok koja mora da vozi autobus brzinom od preko 55 kilometara na čas, kako bi sprečila bombu da eksplodira. Sećamo se i glumačkih bravura Kianu Rivsa (malo ironije nikada nije na odmet). Elem. Rivsov lik otkriva da je bombaš postavio kameru u bus. Organizuje se snimanje kratkog videa dok su svi taoci u autobusu, a zatim taj snimak emituje bombašu, dok se oni evakuišu iz autobusa. Ova fora, sa zamenom snimka, se kasnije ponavlja nebrojano puta.

“Blade Runner”

Dobro, nije reč baš o video snimku, već fotografiji, koju Dekard, lik kojeg igra Harison Ford, uveliča zilion na zilioniti puta, i uspeva da pronađe ono što mu treba u odrazu u ogledalu. Od te snimljene scene, kasnije, kroz filmsku istoriju buduću, se motiv zumiranja snimka, ili fotografije, ustaljuje u filmovima i serijama, a neretko ono što je potrebno pronaći je baš u odrazu ogledala, ili uglačane blistave površine.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *