vatromet

Božićni i novogodišnji običaji kod nas

Negde sredinom decembra, a možda i ranije, kreće da nas obuzima novogodišnja euforija, pa se dogovaramo sa prijateljima gde ćemo ići, biramo najlepšu odeću za novogodišnju noć i razmišljamo šta ćemo pokloniti najdražim osobama. 

Nekada je 31. decembar izgledao drugačije, a danas doček Nove godine predstavlja veoma svečan događaj. Iz tog razloga, mnogi se odlučuju za doček u restoranu City Hall, kao i drugim elegantnim restoranima, svečanim salama i klubovima koji u potpunosti odgovore na potrebu gostiju za svečanom atmosferom. 

Kada govorimo o Božiću, tu je tradicija ostala očuvana u malo većoj meri, ali su se običaji takođe umnogome promenili ili čak izgubili. U narednim redovima pročitajte kako su naši preci obeležavali ove radosne praznike. 

#1 Bogata trpeza za Novu godinu

Proslava Nove godine je jedan od najstarijih običaja, a u davnoj prošlosti proleće je bilo vreme za ispraćanje stare i doček nove godine. Ne zna se kada je tačno počelo primenjivanje ovog običaja, kao ni ko ga je započeo. Sa druge strane simbolika je ostala veoma slična – nova godina je novi početak, vreme kada se prave planovi i veruje u svetlu budućnost.

Naše prostore su nekada nastanjivali Rimljani, čiji je stari kalendar imao 10 meseci, a godina je počinjala u martu, da bi ga Julije Cezar promenio i odredio 1. januar kao početak godine. Tako je nastao julijanski kalendar. 

Tokom istorije, 1. januar kao novogodišnji dan bio je ukinut, a datumi proslavljanja su se razlikovali. Gregorijanskim kalendarom je ponovo obnovljen ovaj datum i konačno ustanovljen kao Nova godina.

Kako je naša istorija burna, tokom različitih perioda proslava je bila zabranjena, primera radi za vreme vladavine Osmanskog carstva. Kada govorimo o običajima, verovali ili ne, još od davnina, pa čak i daleke istorije, Nova godina se proslavljala slično, uz darivanje i proslavu sa mnogo plesa, igre i alkohola. 

Bogata trpeza je nešto što se održalo do danas, a običaj kaže da ako imate pun frižider i bogat jelovnik tokom novogodišnje noći, cele godine nećete biti gladni!

Kada govorimo o kićenju jelke, to je nešto noviji običaj, koji je prvobitno prihvaćen na tlu Vojvodine. Naš narod usvojio ga je od Nemaca u 19. veku, prvo su ovaj običaj prihvatili katolici, a zatim i pravoslavci.

U periodu nakon Drugog svetskog rata, Nova godina dobija na značaju i odnos prema praznicima se promenio. Do tada je vera igrala veliku ulogu, te je Božić bio centralni praznik u srpskim porodicama.

Primera radi, u tadašnjim novinskim listovima ne možemo pronaći podatak o velikom hrišćanskom prazniku, Božiću, već se forsira proslava Nove godine. Čestitke za ovaj praznik, građani su dobijali od druga Tita lično.

#2 Badnji dan – hrišćanski praznik sa najviše običaja 

novogisnje-lampice-i-dekoracija

Badnji dan se kod nas obeležava 6. januara, dan uoči Božića. Ovaj dan prepun je običaja koji se razlikuju od mesta do mesta u Srbiji. Veliki deo običaja se izgubio vremenom, a pojedini su najprisutniji u seoskim sredinama. 

Rano ujutru na Badnji dan, domaćin najčešće sa najstarijim sinom odlazi u šumu i seče drvo, badnjak, tačnije mladi hrast. Uglavnom se sekla jedna veća grana i cela nosila kući, dok danas imamo primerke isečenih grančica spojenih u buket. 

Badnjak simbolizuje hrast koji su pastiri doneli kada je rođen Isus, stoga se sa njim postupa pažljivo. Pored drveta koje je isečeno, ostavlja se dar, uglavnom pogača. Badnjak se po povratku ne unosi u kuću, već se za to čeka veče. 

U nekim krajevima Vojvodine, predveče se deca okupljaju i idu od kuće do kuće, najavljuju Božić i traže darove kao što su jabuke, slatkiši, kolači i sl. Ovaj občaj naziva se korinđarenje. 

Zatim dolazi veče i period za koji se vezuje najviše običaja – badnje veče. Domaćin tada unosi badnjak u kuću, a ovaj čin prate mnogobrojni običaji. Pre svega, on kuca na vrata, najavljuje se sa rečima: ,,Badnjak vam dolazi u kuću”, kada mu domaćica otvara i odgovara:,,Dobro veče, badnjače”.

Potom sledi čestitanje Badnje večeri. U svaki ćošak kuće baca se po jedan orah, ispod stola se stavlja slama, na koju se stavljaju takođe orasi, ali i lešnici. Ovaj običaj simbolizuje prinošenje žrtve. Ovde je važno pomenuti da se nakon svih običaja badnjak stavlja na ognjište, a deca džaraju vatru i govore najlepše želje za domaćinstvo. 

#3 Božić – dan kada je čitava porodica na okupu 

Božić je jedan od najvećih, ako ne i najveći hrišćanski praznik i kod nas se proslavlja 7. januara. Na trpezi se sada, za razliku od Badnjeg dana, nalazi mrsna hrana i česnica, obredni kolač u koji se stavlja novčić koji će izvući jedan ukućanin. Smatra se da će on biti srećan cele godine. Postoje različiti običaji o načinu pripreme česnice, a uglavnom se pravi od belog brašna, sa vodom i mašću.  

Prvi koji ulazi u kuću na Božić je položajnik, specijalni gost. Položajnik pozdravlja ukućane tradicionalnim pozdravom:,,Hristos se rodi”, a oni mu uzvraćaju sa:,,Vaistinu se rodi”. Potom on takođe džara vatru sa badnjakom i želi domaćinima sve najlepše, nakon čega sledi i darivanje.

Ovaj dan porodica provodi na okupu, a veruje se da na Božić treba započeti neki posao i tako ući u novu godinu na najbolji način. 

U tekstu smo vam predstavili samo delić običaja koji su se nekada primenjivali u domovima širom naše zemlje. Danas ćete naići na pojedine domove koji poštuju hrišćanske, ali i paganske običaje. Često možemo videti kombinaciju ovih običaja. 

Kao najbitije bismo svakako izdvojili da vreme tokom praznika provedete u dobrom raspoloženju i krugu najdražih ljudi!

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *