Kada se spomene čišćenje organizma od parazita, većina osoba pomisli na kućne ljubimce ili domaće životinje.
Iako smo ubeđeni da je higijena koju održava moderan čovek dovoljna da predupredi parazite u organizmu, svakodnevno iskustvo govori u prilog suprotnoj tvrdnji. Na svetu nema vrste, niti jedinke, koja je potpuno slobodna od parazita, imamo ih svi.
To su organizmi koji se hrane i žive na račun nekog drugog, svog domaćina. Bakterije, virusi, gliste ili neki drugi jednoćelijski ili višećelijski organizmi žive i hrane se u telu ljudi. Oni mogu izazvati parazitske bolesti ili proći neprimećeno, u određenom vremenskom periodu, zahvaljujući izraženoj osobini prilagođavanja.
Neki od ovih uzročnika bolesti mogu se pojaviti samo kod jedne vrste domaćina u svim fazama svog razvoja, dok neki mogu živeti na račun dve ili više vrsta.
U ovom drugom slučaju, često se dešava da odrasle jedinke imaju jednog domaćina, dok se u nekom od prelaznih stadijuma, kao što je larva, nalaze u drugoj vrsti organizama.
I zato uvek treba biti informisan o tome kako očistiti organizam.
KAKVI SU ODNOSI DOMAĆINA I PARAZITA?
Parazitski odnos može biti pravi, obavezni, kada uljez živi na račun domaćina i ne može opstati na drugi način ili uslovan, kada parazit može da preživi i bez domaćina.
Ukoliko ovi poslednji žive u domaćinu najčešće mu ne nanose štetu. Postoje stalni paraziti koji ceo svoj život provode u tuđem organizmu, jer ne mogu da prežive drugačije i povremeni, koji u domaćinu provode samo neko vreme kako bi zadovoljili svoje potrebe.
Kada obitavaju na površini tela, nazivamo ih ektoparaziti, a kada se nalaze u šupljinama organizma, duboko u tkivima ili telesnim tečnostima, kao što je krv, to su endoparaziti.
DA LI JE ČIŠĆENJE ORGANIZMA OD PARAZITA OBAVEZNO?
Dakle, kao što se vidi iz prethodnog poglavlja, odnos između domaćina i parazita bazira se na ishrani i preživljavanju ovog drugog uz manje ili više štete za onog prvog. Ipak nije sve tako prosto, paraziti su neophodni, pa čak i korisni za domaćina u određenoj meri.
Tokom borbe protiv njih, ljudski organizam se usavršava i podiže svoje odbrambene snage na odgovarajući nivo. Dokaz za ovu tvrdnju su sve češći poremećaji imuniteta kod dece koja žive pod „staklenim zvonom“.
Roditelji im ne dozvoljavaju da dođu u kontakt sa prljavštinom ili nekim od napadača na zdravlje, pa umesto da njihov mladi organizam formira „datoteku“ protiv koje treba da se bori, on ili je uopšte ne pravi ili „prepoznaje“ sopstvene ćelije i neke vrste hrane kao napadače, pa započinje borbu protiv njih.
Na taj način mogu se razviti različite alergije ili čak uništavanje sopstvenih tkiva i organa.
KADA JE NEOPHODNO ČIŠĆENJE ORGANIZMA OD PARAZITA?
Za dobar život, pa samim tim i zdravlje ključna je ravnoteža.
Još stari Grci primetili su ovo pravilo i pretočili ga u izreku „Meden agan“, što znači ničega previše, odnosno uspostvaljanje principa dobre ili prave mere.
Kada se poremeti ravnoteža u organizmu nastaje bolest čiji su uzročnici paraziti. Ukoliko se taj trenutak propusti i ljudskom organizmu ne pomogne na vreme, može doći do teških oštećenja, pa čak i smrtnog ishoda.
KOJA SU NAJBOLJA SREDSTVA ZA ČIŠĆENJE ORGANIZMA OD PARAZITA?
Ako odete kod lekara, on će vam često odmah prepisati lekove. Važno je utvrditi šta je uzrok bolesti i upotrebiti sredstva koja su dovoljna za njegovo rešavanje.
Lekovi, koji su nesumnjivo veliko dostignuće savremene medicine, gutaju se kao bombone, a nisu retko jači od neophodnih. Prvo pravilo medicine je: „Ne naškoditi“. U želji da momentalno reše problem zbog koga im se pacijent javio, lekari ponekad ne uzimaju u obzir celinu slike ili se odlučuju za radiklanija rešenja, koja onda prave probleme na nekom drugom tkivu ili organu.
Ne treba zaboraviti, da je veoma važno biti svestan činjenice da je u organizmu sve povezano.
Ako bakteriju napadamo najjačim lekom koji nam je na raspolaganju, ubrzo će se ona i njene srodnice prilagoditi i „navići“ na njega toliko da više neće imati takvo dejstvo.
Farmaceutska industrija iz tih razloga mora dalje da razvija i pojačava sredstva koja proizvodi radi održanja i poboljšanja ljudskog zdravlja. Ipak, možda ljudski rod ne bi morao da ide u ovom smeru, da se više pažnje posvetilo tradicionalnoj medicini, čajevima, klistiranju, promeni načina ishrane ili klimatskom lečenju.
Prema iskustvima pacijenata, ali i lekara, primena ovih sredstava može u određenim slučajevima, sporije i na duži rok, dati pozitivne rezultate.