Prosvetni rad pružao je mogućnost ljudima da ostvare svoje potencijale podučavanja i dobiju kvalitetne povratne informacije od dece.

Rad profesora trebao bi biti takav da prilikom svojih grandioznih ciljeva on uživa u poštovanju učenika i kolega. Prosvetni rad je plemenit posao, pogotovo kada su vidni rezultati sopstvenih aktivnosti. Tada svaki učitelj ili profesor može osećati ponos i dobiti još veći elan da prenosi nova znanja. No, da li je svaki prosvetni radnik zadovoljan ličnim postignućima, pogotovo novčanom nadoknadom za uloženi trud? 

Ljubav prema prosvetnom pozivu i problematika

Situacija prilikom koje profesori sagledavaju učeničke osmehe i zainteresovanost za nastavu, ne može a da nema pozitivan uticaj i razvija ljubav prema profesiji. No, pored toga, svaki prosvetni radnik suočen je sa mnogim iskušenjima. Radno preopterećeni profesori u srednjim školama trpe veliku količinu stresa. Ponekad, u profesionalnom radu može se dogoditi da učenici imaju nestabilno ponašanje i negoduju nastavu što dodatno može otežati nadahnuće profesora. Posebno mladi profesori tokom takvih situacija mogu se zapitati da li su pogrešili profesiju. Takođe, u državnim srednjoškolskim ustanovama, a pogotovo gimnazijama javio se problem protesta usled malih novčanih primanja. Veliki broj profesora koji predaju u državnim školama smatra da se njihov akademski trud ne ceni dovoljno i da bi trebao biti više plaćen. Nepravednost na poslu, pretrpanost obavezama, problematični međuljudski odnosi i nedovoljna plaćenost najčešći su razlozi usled kojih se prosvetni radnici odlučuju na potragu posla u inostranstvu ili u privatnim institucijama. 

Rad u državnom i privatnom školstvu

Obrazovanje učenika i u privatnom i u državnom školstvu može biti gotovo jednakog kvaliteta, zavisno od profesionalizma nastavnog kadra. Međutim, povoljnosti su znatno veće u privatnom sektoru. Profesori zaposleni u privatnim srednjim školama takođe prolaze procedure seminara, licence, provera na radu i tako dalje. No, materijalna naknada za uloženi trud znatno je veća iako je pristup radu gotovo identičan. Kada pokušamo dati odgovor na pitanje ko je profesor, ne moguće je a da nam se pred očima ne ocrta lik koji stoji pokraj školskih stolova sa kredom u ruci, spreman da prozove, podeli kontrolne zadatke ali i poduči. Prilikom tog podučavanja, većini profesora u državnim institucijama skraćen je fond časova pa je zarada znatno niža nego što bi to bilo uobičajeno. Stoga, lako je doći do zaključka da biti profesor u državnoj srednjoj školi nije ni malo isplativo. Prosvetni radnici u Srbiji najčešće bivaju za svoj trud koji nije prosečan degradirani sa prosečnim primanjima.  

Pozitivne karakteristike u radu i privatne gimnazije 

U profesionalnom radu, profesori privatne srednjoškolske institucije, a posebno privatna gimnazija koja je prestižna škola, biva nagrađena za svoje veštine i pedagoške specijalnosti. U svakodnevnoj rutini privatnih gimnazija postoje nadahnjujući i vedri momenti koji ostavljaju prostor za razvijanje učeničkih sposobnosti. Privatne gimnazije u Srbiji poseduju manji broj učenika u razredu nasuprot državnom školstvu. Sadržaji su većeg obima, a mogućnost dodatnih aktivnosti velika. Norme ponašanja su striktno regulisane kako bi se izbegla smanjena disciplina, a učenici bezbedniji. Privatne gimnazije u Srbiji imaju gotovo identične nastavne planove kao državne gimnazije, ali znatno inovativniju školsku opremu i bolju opremljenost prostora. Kreativan nastavni rad, dobra plaćenost za to i najnovija nastavna sredstva svakom profesoru omogućiće uživanje u radu i svest o tome zašto su zapravo odabrali tu profesiju.