Tržište nudi široku ponudu smeštaja za stara lica kako državni, tako i licencirani domovi za stare. Širina ponude je velika, odluka zavisi najviše od toga koliko ste spremni novca da odvojite za smeštaj u nekom od domova za stare.
U privatnim licenciranim domovima za stare smeštajni kapaciteti su veći i nema liste čekanja kao na smeštaj u državinim ustanovama za smeštaj starih lica. Za neometan rad doma za stare potrebna je licenca koju izdaje nadženo Ministarstvo za rad, za zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Da bi se dobila licenca neophodno je ispoštovati određene uslove koji se tiču toga kako taj objekat u kom bi bila smešteni korisnici izgleda, da li ima rampe i pristup za ona lica koja koriste invalidska pomagala prilikom kretanja. Takođe, bitno je da se ispoštuju uslovi u pogledu kadrova da li ima dom za stare ima određeni broj medicinskog osoblja, socijalnih radnika i psihologa kao i dodatne administraivne procedure.
Nega u licenciranim domovima za stare
Medicinska nega u licenciranim domovima za stare pruža se od strane medicinskih sestara, lekara, fizioterapeuta, negovatelja. Psihološku i socijalnu podršku u licenciranim domovima za stare pružaju timovi psihologa i socijalnih radnika.
Cene smeštaja u domovima se kreće od 30.000 do 120.000 dinara. Za dvokrevetne ili trokrevetne potrebno je izdvojiti između 30.000 do 60.000 dinara dok za jednokrevente i apartmane potrebno izdvojiiti do 120.000 dinara. Sobe uglavnom imaju svoje kupatilo, u ovoj ceni su uračunati obroci i užine. Cena se takođe formira i oko toga kolika je samostalnost korisnika, od toga koja vrste nege mu je potrebna.
Mesto gde možete spokojno provesti svoje treće doba
Ustanova za smeštaj starih lica je mesto za spokoj najstarijim građanima. To nisu mesta gde preovladava tuga i seta, zapravo to je sjajno mesto za druženje sa vršnjacima, stvaranje kreativnih stvari. Socijalni radnici u domovima za stare dosta pažnje posvećuju tome da vreme koje stara lica provedu u domu bude dobro i kvalitetno iskorišćeno. Jako je bitno da se korisnici osećaju korisno i tako da svojim postojanjem doprinose zajednici. Upravo na taj način se sprečavaju depresivna stanja kod starih lica koja mogu da nastanu iz osećaja da nisu korisni. Depresivna stanja su češća pojava kod starih lica, jer su stari dosta usamljeni, prijatelja je sve manje, zatvaraju se u sebe što pospešuje nastanak demencije.
Doprinos zajednici od strane starih može biti veliki, zato im treba pružiti priliku da oni ravnopravno učestuju u aktivnostima zajednice. U svetu nije nepoznato da stariji građani aktvino učestvuju u kreiranju javnih politika, obrazovanju,… Stari imaju iskustvo i mudrost zašto to onda ne iskoristiti, i na taj način doprineti čitavom društvu. Mladima je iskustvo potrebno, da bi svoje ideje bolje realizovali i pospešili svoje delovanje u svakom segmentu rada i delovanja. Spajanje lepog i korisnog je uvek najbolja kombinacija za svaki podvig u životu. Na stare ne treba gledati kao neko ko je manje vredan, jer starenje je neminovan proces koje svako ljudsko biće čeka. To je prirodan proces od kog se ne može pobeći. Svako biće na ovoj planeti svojim postojanjem doprinosi da ovaj svet bude bolje i lepše mesto za svakog.