Epilepsija kod dece je poremećaj mozga koji izaziva ponavljajuće, neprovocirane napade koji se definišu kao iznenadni talasi abnormalne i prekomerne električne aktivnosti u mozgu koji utiču na izgled i ponašanje.
Epilepsija kod dece kao neurološki poremećaj zahteva pažljiv i redovan lekarski, roditeljski i socijalni nadzor. Epilepsija pogađa decu različitog uzrasta a rano prepoznavanje i lečenje su od ključne važnosti za kontrolu bolesti.
Kod neke dece, epilepsija se može javiti kao privremeni problem koji se relativno lako kontroliše lekovima i može prestati nakon puberteta. Kod druge dece, epilepsija može biti povezana sa ozbiljnim neurološkim poremećajima i genetskim stanjima.
Generalizovani napadi epilepesije kod dece
Epilepsija kod dece manifestuje se kroz generalizovani napad (koji je najčešći) ili kroz fokalni napad. Generalizovani napadi pogađaju ceo mozak, dok fokalni napadi pogađaju određen deo mozga, a mogu se javiti i u kombinaciji kada napad počinje u jednom delu mozga a potom se širi na drugi.
Generalizovani napadi se dele na:
- Generalizovani tonični klonični napad (konvulzije)
Ovo je najčešća vrsta generalizovanih napada. Simptomi se ispoljavaju kao iznenadi plač deteta (vrištanje), ukočenost i pad, nakon čega sledi trzanje ruku i nogu gore-dole ili bočno.
Ostali simptomi se mogu ispoljiti kao plitko disanje koje može na kratko i prestajati, zubi su stegnuti a koža plavkaste boje. U pitanju su kratkotrajni napadi od 1-2 minuta. Nakon napada, dete je dezorijentisano i pospano.
- Napad odsustva
Kada je u pitanju epilepsija kod dece, obzirom na njihov uzrast, napadi odsustva kao vrsta generalizovanih napada mogu ostati neprimećeni. Naime, ovakva vrsta napada kod dece može biti pomešana sa odsustvom pažnje ili dečijim sanjarenjem.
Napad traje nekoliko sekundi, tokom kojih je dete bez sveti, obično izgleda odsutno (tupo), ali može i brzo treptati ili izgledati i kao da nešto žvaće.
- Atonički i tonički napad
Atonički i tonički napadi ispoljavaju se kao ukočenost tela ili potpuni gubitak mišićnog tonusa usred čega se dete ruši i pada. Upravo zbog toga, ovi napadi su opasni jer mogu izazvati telesne povrede. Napad obično traje manje od jednog minuta, nakon čega dete dolazi svesti.
- Mioklonični napad
Mioklonični napadi epilepsije kod dece su najčešći ujutru i manifestuju se kao iznenadni, kratki trzaji mišića vrta, ramena ili nadlaktica. Obično ide više od jednog napada i mogu biti različitog intenziteta, od priličnog blagih do jakih napada koji teraju dete da padne.
Fokalni napadi epilepsije kod dece
Fokalni napadi pogađaju određeni deo mozga deteta. Tokom napada dete je svesno ali nema kontrolu nad telom, čulima i emocijama. Telo se nekontrolisano pomera, dete ima čudan miris ili ukus, a može se javiti i bol u stomaku ili iznenadni strah ili bes. Razlikuju se:
- Fokalno oštećeni napadi svesti – mogu se ispoljiti različitim simptomima zavisno u kom delu mozga se napad dogodio. Dete je bez svesti šta radi i šta se događa, može zuriti u jednu tačku, žvakati, praviti čudne pokrete rukama i nogama, mrmljati, trčati, plakati ili vrišti. Ovi pokreti nazivaju se automatizmi i obično traju od 1-2 minuta.
- Fokalno do bilateralni generalizovani (toničko-klonički) napadi – mogu trajati od nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Za njih je karakteristično što mogu početi u jednom delu mozga a zatim se proširiti i postati konvuzilni, odnosno zahvatiti obe strane mozga.
Ukoliko napad traje duže od 5 minuta, dete ide iz jednog napada u drugi bez svesti ili ima ponovljene napade u trajanju od 30 minuta ili duže, ovakvo stanje smatra se epileptičnim statusom i zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Epilepsija kod dece je izazov za celu porodicu ali se može uspešno kontrolisati širenjem znanja i svesti o ovom poremećaju. Deca kod kojih je dijagnostikovana epilepsija moraju biti upoznata sa svime što im se dešava a najvažnije je da razumeju da su ista kao i sva druga deca bez obzira na bolest.