fiskalne kase

Fiskalne kase su danas neophodne

Svaki poreski obveznik koji pruža usluge ili prodaje neku robu dužan je da korisniku usluge ili fizičkom licu izda fiskalni račun. Danas postoje dva tipa fiskalnih kasa. Jedan tip su one fisklane kase kojima nije neophodan računar jer se podaci unose u fiskalnu kasu, ovakve fisklane kase uglavnom uzimaju oni poreski obveznici koji imaju manje privredne objekte.

Podaci sa ove fiskalne kase su povezane sa softerom poreske uprave preko kog se prati promet u tom objektu. Fiskalne kase kojima je neophodan računar nemaju mogućnost da unose podatke. I jedne i druge fiskalne kase kao svoj kranji proizvod imaju fiskalni račun koji se izdaje. Fiskalne račune je bitno uzimati jer se tim gestom štite javni interesi i interesi potrošača.

Ukoliko se fiskalni račun zadrži, a u međuvremenu je došlo do kvara neke robe ili je potrošač nezadovoljan i javio se u prvih šest meseci od kupovine, prodavac ima obavezu da vrati celi iznos potrošaču. Ovo je dobar primer koji pokazuje kolio uzimanje računa može doneti dobrobiti, kao i to da se uzimanjem računa utiče na smanjenje sive ekonomije.

Koji su nedostaci poreske reforme?

Ono što se izdvaja kao problem zemalja koje su traniziciji jeste stavljanje fokusa na poresku politiku procesu reforme. Međutim, od vitalnog značaja je poreska struktura na koju treba da se obrati dodatna pažnja.

Kod razvijenih zemalja organizaciona struktura se zasniva na potpuno funkcionalnom principu, uspostavljanjem manjeg broja organizacionih jedinica, centrala koja se nameće kao jaka jedinica i nosioc razvoja, uspostavljanje jedinica za veće poreske obveznike i jedinice za pružanje usluga poreskim obveznicima.

Poreska uprava je organ uprave koji je u sastavu Ministarstva finasija čiji je delokrug rada utvrđen Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji, to je i servis građana čije su funkcije utvrđivanje, kontrola i naplata poreza.

Takođe, poreska uprava obavlja i registraciju obveznika, vodi registre iz oblasti deviznih i menjačkih poslova, preduzima mere u procesu otkrivanja krivičnih dela, stara se o međunarodnim ugovorima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, rešava žalbe na koje se donose rešenja, obavlja internu reviziju svojih delova, obrazuje i kontroliše svoje radnike, stara se o sprovođenju zakona.

Poreska uprava ima složenu organizacionu strukturu. Na čelu te organizacije je Centrala poreske uprave, koja ima svoje sektore. To su sektori za kontrolu, naplatu, ljudske resurse, materijalne, sektor za obrazovanje i komunikaciju, sektor za poresko pravne poslove i koordinaciju, sektor poreske policije, sektor informacione tehnologije, i sektor za transformaciju.

Predlog je da se broj organizacionih jedinica racionalizuje, kao osnovni razlozi su neophodnost za povećanje efikasnosti kao i primena savremene tehnologije. U mnogim zemljama primena savremene tehnologije dovela je do promene organizacione strukture u poreskim upravama, gde su se stvorili jedinstvene ustanove za centralizaciju podataka ali i promena usluge koja se pruža poreskim obveznicima.

Primena nove tehnologije dovela je do novih načina komunikacije sa poreskim obveznicima, to je dovelo da smanjena pritiska na filijale koje obavljaju poslove naplate i kontrole ali i povećanje nivoa pružanja usluga.  Cilj promena jeste da poreski obveznik na najednostavniji način izmiri svoje poreske obaveze, što će dovesti i do povećanje prihoda u državnom budžetu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *