Niske temperature u martu donele su neizvesnost i brigu: Kada će ovoj zimi i grejanju doći kraj?
Mnogima nije dovoljan ogrev kojisu kupili početkom sezone, pa sada dokupljuju i raste prodaja uglja i drva.
Ako je suditi po interesovanju i dalje se najveći broj domaćinstava greje na drva i ugalj, taj ogrev je najisplativiji, to je razlog. U svakom domaćinstvu koje se greje na drva, nađe se u skladištu i neka tona uglja, pa kombinovanjem jednog i drugog ogreva, traže najekonomičniju varijantu grejanja. Stovarišta za prodaju uglja beleže rast iz godine u godinu, cena je za kupce uvek visoka, za prodavce ucek niska, ali je dug put od rudnika uglja do peći u toplim domovima, pa kada se izvede računica i dalje je najisplativije grejanje na ugalj.
Koliko je štetno grejanje na ugalj?
Međunarodne organizacije koje se bave zaštitom životne sredine teže tome da se redukuje upotreba uglja kao energenta, zato što je to jedan od ključnih globalnih problema, da se smanji efekat staklene bašte i da se emisija štetnih gasova svede na „nulu“ do sredine ovog veka. Mnoge vlade, kompanije i finansijske institucije obavezale su se na podršku takvim merama. Međutim, banke i dalje finansiraju kompanije koje se bave rudarstvom, trgovinom, transportom i eksploatacijom uglja. Iako se iz sektora u kome se eksploatiše ugalj emituje skoro polovina štetnih gasova i dalje se nastavlja finansiranje tih kompanija. Ugalj je najjeftiniji energent, to je razlog finansiranja, ali gasovi koji se emituju prilikom njegovog sagorevanja najviše štete zdravlju. To dovodi do dileme između isplativog i štetnog. Građani Srbije biraju najjeftiniji energent iz ekonomskih razloga, delom zato što je to ukorenjena navika i ne postoji alternativa, još uvek se u domaćinstvima čuvaju uređaji za grejanje koji sagorevaju ugalj, dok je u Evropskoj uniji uveden standard koji ne dozvoljava prodaju takvih uređaja, a samim tim se smanjuje i prodaja uglja. Na žalost, standard u našoj zemlji vodi ka tome da građani kupuju ekonomski isplativ ogrev, manje vodeći računa o štetnim posledicama po životnu okolinu i zdravlje. Loženje na ugalj nepovoljno utiče na vazduh, ne samo u prostorijama, već i okruženju i utiče posebno na respiratorne tegobe.
Rezultati Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da je stopa iznenadnih smrti u našoj zemlji usled zagađenja vazduha u stalnom porastu.
Prodaja uglja u stalnom porastu
Suprotno rezultatima Svetske zdravstvene organizacije da je u našoj zemlji veliki rizik od bolesti izazvanih zagađenjem vazduha i dalje se nastavlja emisija štetnih gasova.
U javnosti se stalno vodi polemika o tome da li je zagađenost vazduha veća no prethodnih godina. Iako neki krive veći broj automobila na ulicama za lošili kvalitet vazduha, ipak su glavni izvor zagađujućih čestica individualna ložišta. Naši ljudi ne odustaju od grejanja na drva i ugalj i prodaja ovih energenata stalno raste.
Prodaja uglja je u stalnom porastu zato što nas građanin u izboru između isplativog i štetnog bira isplativo. Ovakav stav je apsolutno opravdan standardom i navikama koje su ukorenjene duboko u način života naših građana. Tek kada se reše neke zakonske regulative i nađu metode da se građanima pomogne.