Zašto se javlja intolerancija na laktozu
Šećer koji se nalazi u mlečnim proizvodima kao što su mleko, sladoled ili sir naziva se laktoza.
Da bi se laktoza razložila, neophodni su enzimi laktaze koji se nalaze u tankom crevu – organu u kome se vrši razlaganje hrane i apsorpcija hranjivih materija.
U slučaju da iz bilo kog razloga telo ne proizvodi dovoljno enzima laktaze, nemoguće je da se laktoza apsorbuje, pa tada nastaju problemi sa varenjem koji se pripisuju tzv. intoleranciji (netoleranciji) na laktozu.
Sumnja da dete ima intoleranciju na laktozu
Simptomi koji se javljaju kada postoji intolerancija na laktozu zavise od količine unete laktaze, pa su simptomi teži ukoliko je količina veća.
Simptomi se mogu javiti u periodu od nekoliko minuta pa do nekoliko sati nakon konzumiranja mleka ili mlečnog proizvoda, a mogu se kretati od blagih do prilično neprijatnih, što zavisi i od toga u kojoj meri je kod deteta izražena intolerancija.
Simptomi su uglavnom:
Mučnina
Bol u stomaku, nadimanje
Meka stolica i gasovi
Tečna stolica praćena gasovima
Kako da znate da li dete ima intoleranciju na laktozu?
Najbolji način da proverite da li je zaista reč o intoleranciji, jeste da iz ishrane uklonite sve mlečne proizvode na nekoliko nedelja, a zatim da pratite da li se simptomi poboljšavaju.
Nakon dve nedelje, polako počnite sa postepenim uvođenjem malih količina namirnica i pratite da li se simptomi vraćaju.
Pored ovog načina, postoji i tzv. test izdahnutog vazduha koji se radi po savetu doktora, kojim se takođe može testirati postojanje intolerancije na laktozu.
Za malu decu koja nisu u stanju da rade ovaj test, mogu se uraditi analize uzorka stolice da bi se utvrdio nivo kiselosti. Stolica koja ima nizak pH može ukazati na netoleranciju. Druga analiza traga za prisustvom glukoze u stolici koja upućuje na to da je reč o nesvarenoj laktozi.
Da li odojče može da bude intolerantno na laktozu?
Intolerancija na laktozu nije česta kod beba i male dece, a tipično počinje da se javlja kod dece nakon 3. godine. Bebe se rađaju sa enzimom laktaze koje im pomaže da vare mleko, a ovaj enzim
se smanjuje kako dete postaje starije.
Ipak, postoje specifična stanja u kojima se intolerancija na laktozu može javiti i kod beba i male dece, a to su:
1. Razvojni deficit laktaze
2. Kongenitalna intolerancija na laktozu
3. Privremena intolerancija na laktozu
Razvojni deficit laktaze
Reč je o specifičnoj intoleranciji na laktozu kod prevremeno rođenih beba. Ovo stanje obično ne traje dugo, a većina beba će moći da uzima mamino mleko ili standardnu adaptiranu formulu.
Kongenitalna (urođena) intolerancija na laktozu
Ovo je veoma retko stanje koje je genetski nasleđeno od roditelja. U pitanju je poremećaj kod koga bebin digestivni sistem ne može da razlaže laktozu ni iz formule, ni iz majčinog mleka, pa je neophodno da beba uzima specijalno formulisanu formulu bez laktoze kako bi se omogućio stabilan razvoj i napredovanje.
Privremena intolerancija na laktozu
Ovaj vid intolerancije se javlja nakon preležane virusne infekcije ili kao pratilac drugih stanja koje izazivaju upalu creva (kao što je celijakija).
Kod beba se svakako savetuje da se dojenje ili ishrana standardnom formulom nastavi.
Kod starije dece se savetuje izbegavanje mleka dok traju tegobe izazvane stomačnim virusom, kao što su proliv ili povraćanje.