Deo svakodnevnice velike većine građana je, na žalost, stres. Sa njim se suočavamo na svakom koraku i postalo nam je normalno da budemo uvek u stanju napetosti, uvek spremni na akciju ili na neku lošu situaciju.
Ono što treba da znate jeste da je stres zapravo prirodno stanje organizma i da je u nekim situacijama izuzetno poželjan, ali ako pređe u hroničan može da nam napravi ozbiljne probleme sa fizičkim i psihičkim zdravljem.
Kada je stres dobar za nas?
Stres je prirodno stanje organizma – to je reakcija tela na opasnost. On služi da kada se nađemo u opasnim situacijama poveća kortizol, dopamin i adrenalin i izoštri nam fokus i koncentraciju. Ubacuje nas u „fight or flight“ mod u kom smo brži i sva čula su nam izoštrenija.
Ovo se najbolje vidi kada se nađemo u nekoj opasnosti – kada nas pojuri pas ili u bilo kojoj sličnoj situaciji u kojoj treba da sačuvamo sopstvenu bezbednost. On nas uvodi u fokus i navodi nas na rešavanje problema sa kojima smo se suočili. To se najbolje vidi u situacijama na poslu kada treba nešto završiti što pre ili kada se suočavamo sa velikim obimom posla.
Ovo najbolje mogu da opišu novinari koji moraju da u kriznim situacijama najbrže moguće pruže proverene informacije i da iz minuta u minut prate situaciju na terenu i o tome izveštavaju građane. Da se najbrže pamti pod stresom znaju svi koji su studirali i koji su par dana pred ispit daleko bolje i brže pamtili gradivo nego nekoliko nedelja pre ispita.
Neki psiholozi kažu da su osobe koje su u stanju da kontrolišu svoj stres, odnosno da ga koriste kako bi iz sebe izvukli maksimum na poslu, a kasnije, kada se radni dan završi, da ga se potpuno oslobode i opuste se, najuspešnije u svom poslu.
Hronični stres može da nam uništi zdravlje
Gore pomenute situacije su primeri kratkotrajnog stresa – kada smo stavljeni pred izbor „biti ili ne biti“ i to ne može da utiče na naše zdravlje. Međutim, ukoliko smo stalno napeti naš organizam vremenom počinje da slabi i javljaju se ozbiljni zdravstveni problemi.
Hronični stres prvo dovodi do pada imunog sistema i stalnog umora. On utiče na kardiovaskularni sistem i može da izazove velike probleme sa krvnim pritiskom, pa čak i do srčanih i moždanih udara. Gastritis i čir na želucu su skoro obavezni u ovakvim situacijama.
Kod žena se u više od 70 odsto situacija odražava na menstrualni ciklus koji se obavezno poremeti, a može čak i da dovede do izostanka ovulacije. U stanju hronične napetosti endokrini sistem se potpuno poremeti, dolazi do problema sa štitastom žlezdom, kao i do pojave insulinske rezistencije, koja, ako se ne kontroliše, može da pređe u dijabetes tip 2.
Hroničan stres utiče i na naše mentalno zdravlje jer dovodi do pojave depresije i anksioznosti, do pojave hronične tuge, a sve nas to ponovo uvlači u niz problema sa fizičkim zdravljem.
Naučite da se opustite
Kako bismo se oslobodili od stresa, ili makar naučili da ga kontrolišemo, moramo i da naučimo da se opustimo. Svako od nas treba da pronađe neku aktivnost koja mu pomaže da umiri svoje telo i opusti nervni sistem. Nebitno je da li je u pitanju čitanje, slušanje muzike, crtanje ili manuelni rad – vežbanje, baštovanstvo, kuvanje, pletenje, popravljanje nekih uređaja, ovo može da doprinese opštem stanju našeg fizičkog i psihičkog zdravlja.
Ukoliko je situacija ozbiljnija i ako ne umemo da se izborimo sa svim izazovima sa kojima se svakodnevno suočavamo, uvek se treba obratiti stručnom licu koje nam može pomoći da naučimo da upravljamo svojim emocijama u svim situacijama.