Količina potrošenog lepka pri lepljenju pločica

Kao i kod većine stvari koje se lepe, mnogo je lakši posao kada su materijali ispravljeni, uredni i čisti. Isti postupak se odnosi i na lepljenje pločica. Lakše je lepiti pločice na ravnije površine. Zbog toga je bitno da prethodno poravnate površnu po kojoj ih lepite. Na taj način ćete sebi olakšati posao, ali i potrošiti manje lepka prilikom lepljenja pločica.

Manjoj potrošnji lepka može doprineti i korišćenje prajmera. Sloj prajmera se nanosi pre lepka. On je materijal koji ima efikasnu primenu. Vezuje lepak za podlogu i tako doprinosi jačem spoju pločice sa površinom na koju se ona lepi.

Prosečna količina lepka koja se nanosi pri lepljenju pločica je sloj debljine između 4 i 6 mm. U tom slučaju, troši se 2–3 kg lepka po kvadratu. Međutim, to se ne odnosi na one vrste lepkova koji imaju jaču vezivnu moć. Ako koristite njih, onda je dovoljno da nanesete i 2 mm sloja lepka kako bi uspešno zalepili pločice.

Ako lepite pločice bez prajmera, onda duplirajte sloj lepka. To bi značilo da lepak za pločice nanosite i na podlogu i na pločicu. Sloj lepka na pločici uvek nanosite u suprotnom smeru od onoga koji ste naneli na podlogu. Tako ćete pokriti veći deo površine i biti sigurniji da su pločice dobro zalepljene. 

Prilikom lepljenja pločica, najbitnije je da nanesete dovoljnu količinu lepka, da bi rezultati vašeg rada bili uspešni. To bi, pre svega, značilo da osigurate pločice od odlepljivanja ili pucanja. Zbog toga, pametno birajte materijale kojima radite. Sa uređenjem podloge, odabirom odgovarajućeg lepka i njegovim pravilnim nanošenjem, nećete imati nikakvih problema. 

Koje disperzije za krečenje su najpogodnije za korišćenje?

Pored lepog izgleda podova, važno je ulepšati i zidove u prostoru u kojem se boravi. To možete učiniti sami, uz pomoć prijatelja ili angažovati tim koji se bavi ovom vrstom posla. Za koji god način da se odlučite, treba da znate koju ćete boju odabrati i kako je pravilno naneti na zid.

Pre početka samog postupka krečenja, potrebno je naneti na zidove sloj podloge. Na nanesenu podlogu ćete farbati zid sa bojom kosu ste odabrali. 

Na raspolaganju vam je više vrsta boja za krečenje unutrašnjih zidova objekta. Postoje obične boje (tzv. poludisperzije), disperzije za krečenje i akrilne boje. Ovde su one pobrojane i prema kvalitetima koje poseduju, od najmanje kvalitetne do najkvalitetnije.

Poludisperzije su svakako najjeftinije boje i najkraćeg su roka trajanja. Njih možete odabrati ukoliko mislite da često krečite zidove. Uglavnom se lako nanose, u debljem sloju i imaju grublju teksturu.

Kvalitetniji tip od poludisperzivnih boja su disperzije za krečenje. Iako skuplje od prethodnih, one se mogu naći i po pristupačnoj ceni. Ono što će vam one obezbediti je dugotrajan kvalitet i efekat pokrivenosti bojom koju želite.

Disperzija za krečenje ima finiju strukturu i dobru pigmentaciju, a uz to je i otporna na vodu. Njome možete dobiti boju koju ste zamislili i pokrivenost, koju ne možete postići poludisperzijom. 

Daleko kvalitetnije i boje sa najfinijom teksturom su akrilne boje. Za njih je potreban dublji džep i veća priprema površine pre nanosa. 

Bilo da preferirate svetlije ili tamnije tonove, sve boje su vam na raspolaganju. Na vama je samo da boju na kvalitetan način nanesete na zid. Ona će vam osvežiti i upotpuniti prostoriju i doprineti prijatnijem boravku u njoj.

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *