Najrasprostranjeniji hemijski element u Zemljinoj kori je kiseonik (hemijska oznaka O). On čini i skoro 21 odsto Zemljine atmosfere. Njegova pojava uslovila je nastanak višećelijskih organizama, dakle i čoveka.
Hemijski element kiseonik je gas bez boje, mirisa i ukusa i neophodan je za opstanak skoro svih živih bića koja postoje na zemaljskoj kugli. U čistom vazduhu ga ima 20,94 odsto i taj postotak opada u zagađenoj sredini, što jako nepovoljno utiče na sve organizme, isto kao što i njegova veća koncentracija predstavlja opasnost, odnosno može dovesti i do trovanja.
Neprocenjiva uloga kiseonika
Metabolička funkcija kiseonika, kao elementa neophodnog za sam proces ćelijskog disanja i metabolizma je zapravo njegova najvažnija uloga u procesu opstanka jednog organizma. Izgradnjom proteina, masti i ugljenih hidrata, ćelije stvaraju energiju koja je neophodna za sve ostale životne procese.A čovečji organizam troši, u procesu mirovanja, 250 ml kiseonika u jednom minutu, dok se prilikom napora ovaj procent povećava srazmerno stepenu naprezanja.
Kiseonik ima neprocenjivu i nezamenljivu ulogu u odbrani od mikroorganizama, pri zaceljenju oštećenog tkiva i rana, kao i pri održanju vitalnih funkcija.
Svakako je vredno napomenuti da je radi održanja normalnog nivoa kiseonika u krvi i sprečavanja oboljenja, veoma važno boraviti što češće i što duže na čistom vazduhu. To, uz unos namirnica bogatih antioksidansima i pravilnu ishranu koja podrazumeva više manjih obroka, kao i uz redovne šetnje, blagu fizičku aktivnost i učenje pravilnom disanju, doprinosi snabdevanju krvi dovoljnom količinom kiseonika. A time i održanju vitalnosti celokupnog organizma.
Anoksija i hipoksija
Odsustvo kiseonika – organi, mišići ili krv ga ne dobijaju dovoljno,označava se kao anoksija. Nizak nivo kiseonika u krvi ili tkivima naziva se hipoksijom.
U slučaju manjka kiseonika u tkivima doći će do smanjenja apsorpcije hranjivih materija, minerala i vitamina, čija posledica su infekcije, opšta slabost organizma i niz različitih oboljenja: umor, lupanje srca,bolovi u mišićima, glavobolja, slabija koncentracija i otežano učenje kao posledica toga, konfuzija, smetnje u probavi, vrtoglavice, znojenje, kratak dah…
Ako se desi da dođe do prestanka unosa kiseonika, nastaje oštećenje mozga, jetre i ostalih organa u roku od samo nekoliko minuta.
Hiperoksija
Istakli smo da povećana koncentracija kiseonika u organizmu takođe predstavlja izuzetnu opasnost po zdravlje i sam život čoveka, budući da može izazvati hiperoksiju, odnosno trovanje.Kao posledica povećane koncentracije kiseonika dolazi do promena u centralnom nervnom sistemu, kao i u očima i u plućima.
Trovanje kiseonikom u današnje vreme je retko, ali je važno naglasiti značaj pravilnog rukovanja aparatima koji rade na bazi kiseonika i pravilne obuke svih onih koji manipulišu njime: astronauta, pilota, ronilaca, medicinskog osoblja i ostalih korisnika kiseonika.
Najčešće korišćeni lek u hitnim stanjima
Kiseonik spada u najčešće korišćene lekove u stanjima označenim kao hitna. Hospitalizacija se podrazumeva, a od izuzetne važnosti je brzina, odnosno hitnost uvođenja kiseonika u organizam.
U slučaju da se konstatuje manjak kiseonika, najvažnija mera je da se unese/uvede što više ovog elementa u organizam i to korišćenjem nazalnih maski koje mogu pokrivati samo nos ili nos i usta, preko kojih se udiše kiseonik, a koriste se i binazalne kanile i nazofaringealni kateteri. Za primenu kiseonika koriste se i aparati u vidu boce sa kiseonikom, odnosno gasom, boce sa tečnim kiseonikom i koncentrator kiseonika, aparat koji predstavlja takozvani pokretni rezervoar, budući da se može koristiti van kuće.
Hiperbarična medicina
Postoji i čitava jedna grana medicine lečenjem kiseonikom, a naziva se hiperbarična medicina.Uređaji koji pomažu pacijentima udisanje čistog kiseonika, pod pritiskom većim od atmosferskog, nazivaju se hiperbarične komore.
Količina kiseonika u krvnoj plazmi se povećava ukoliko je pritisak u tim uređajima viši od 2,8 bara, jer to omogućuje brže dopremanje kiseonika do oštećenih tkiva i ćelija. Ovaj proces se koristi za lečenje raznih oboljenja, od dijabetesa, rana na venama, angine pektoris i opekotina, do moždanih i srčanih udara. Sama terapija u hiperbaričnoj komori, koja se preporučuje i deci, sprovodi se pod nadzorom lekara i ostalog medicinskog osoblja. Ovakav tretman traje dvadesetak dana i to 60 do 90 minuta dnevno za odrasle i oko 60 minuta za decu.
Koncentratori za kiseonik i lakše disanje – aparati koji obezbeđuju neograničenu količinu gasa neophodnog za život
Za dodatno snabdevanje kiseonikom pacijenata kod kojih se konstatuje manjak kiseonika u organizmu, odnosno u krvi, koristi se aparat popularno nazvan koncentrator kiseonika, odnosno generator. Izuzetno koristan medicinski aparat, koji radi na struju ili na baterije, a funkcioniše na taj način što iz vazduha filtrira kiseonik, odvaja ga iz vazduha i zadržava ga – kompresuje, čime obezbeđuje neograničenu količinu samog kiseonika tokom perioda kada je uključen u rad. Dakle, pacijent ima na raspolaganju svu potrebnu količinu kiseonika, bez bojazni da će ga “potrošiti”.
Sam proces korišćenja, odnosno upotrebe koncentratora kiseonika je vrlo jednostavan. Potrebno je samo da pacijent kojem je potreban kiseonik postavi nazalni kateter masku i da direktno udiše prečišćeni kiseonik, a sve ostalo aparat obavlja sam. No, valja imati u vidu da je neophodno da ovu terapiju prepiše doktor specijalista, pošto dijagnostifikuje deficit kiseonika u krvi.
Koncentrator kiseonika, koji obogaćuje vazduh visokom koncentracijom ovog elementa, koristi se u terapiji plućnih oboljenja (oksigena terapija), kako bi se rešio problem narušene ravnoteže kiseonika u plućima. Pomaže pacijentima pri disanju i snu, kao i onima koji imaju poteškoće prilikom uklanjanja ispljuvka. Ovaj aparat utiče na poboljšanje kvaliteta vazduha u prostoriji, jačanju odbrambenog mehanizma pluća, poboljšanju funkcija bubrega, smanjenju edema…
Imajući u vidu ranije pomenutu činjenicu da bilo koji poremećaj čija je posledica smanjenje količine (ili sniženje parcijalnog pritiska kiseonika) kao dalju posledicu ima poremećaj u funkcionisanju čitavog organizma, može se reći da je koncentrator kiseonika neophodan. Neka istraživanja pokazuju da se kiseonik u oksigenoterapiji koristi u oko 34% slučajeva u toku transporta pacijenata, kao i u oko 15% pacijenata koji su u postelji.
Nove generacije koncentratora kiseonika su tihi i lagani aparati. Odlikuju se i malom potrošnjom električne energije. Poseduju senzore za čistoću kiseonika, a njihovo rukovanje i održavanje je jednostavno. Malih su dimenzija, savremenog dizajna, pouzdani i ekonomični.
Istorijat koncentratora kiseonika
Za izumitelja koncentratora kiseonika smatra se John Scott Jaldane, koji je preteču današnjih koncetratora kiseonika koristio za vreme Prvog svetskog rata pri lečenju vojnika zatrovanih gasom. Po okončanju rata, koncentrator je našao primenu najpre u engleskim bolnicama – davan je pacijentima iz malih prenosnih cilidara.
Po nekim teorijama, terapija kiseonikom bila je poznata još u 18. veku i povezuje se sa zaključkom da kiseonik može biti koristan pri izvesnim oboljenjima pluća, i to u situacijama kada nema dovoljno običnog vazduha da brzo iznese isparenja gnojnog zapaljenja. Nažalost, vrlo brzo je kiseonik označen kao štetan i nije se koristio sve do Prvog svetskog rata.
Tokom decenija aparat je preživeo tehnološke promene, da bi negde sedamdesetih godina prošlog veka već bio primenjen za lečenje i u kućnim uslovima. Danas postoje koncentratori kiseonika u velikom rasponu veličina i vrsta. Jako popularan u savremenoj medicini je mobilni koncentrator kiseonika, posebno pogodan za primenu kada su u pitanju stariji pacijenti kod kojih se nivo kiseonika u organizmu i prirodno smanjuje tokom godina. Značajno je i to da je tehnologija toliko napredovala, da se danas proizvode i koncentratori kiseonika koji mogu da se koriste i u avionu.