Teško je sa sigurnošću govoriti detaljno o samom poreklu duvana i njegovoj najranijoj pojavi. Čini se da je istorija duvana duga koliko i sama istorija čovečanstva, jer svi dokazi ukazuju na činjenicu da su biljku uzgajali još Američki starosedeoci. No, malo je reći da je dramatična. Načini konzumacije kao i njegova sama popularnost menjala se ponekad iz dana u dan.

Već više od 5 hiljada godina je prošlo od kako je evropski kontinent upoznat sa duvanom; danas se uzgaja u 120 zemalja širom sveta i ne postoji nijedna zemlja u kojoj pušenje nije deo svakodnevnice. Kako su danas tradicionalne, industrijski motane cigarete zavladale svetom i kako uglavnom prate ritual pijenja kafe ili čaja, odlučli smo da vas kroz istoriju upoznamo sa najpopularnijim i najinteresantnijim načinima konzumacije, kao i nekim današnjim trendovima.

Američki kontinent

Duvan je u velikoj meri uticao na društveni i ekonomski razvoj Sjedinjenih Amerčkih Država.

Ali, da se vratimo na sam početak…

Dokazi pronađeni u Gvatemali ukazuju na činenicu da je Majanski narod pušio jedan od prvih primitivnih oblika cigarete još u 10. veku, a kako je njihova reč za pušenje sikar, etimolozi veruju da upravo od ove reči potiče i reč cigara. Najčešće su koristili duvan kao lekovitu biljku, ali i za komunikaciju sa bogovima, kao i tokom regilijskih obreda.

Američki starosedeoci su koristili duvan u medicinske i ceremonijalne svrhe. Naime, oni su palili lišće i udisali dim uz pomoć probušenog štapa koji su nazivali tobacco (duvan), te se veruje da je biljka i dobila ime po tom instrumentu koji se koristio za njeno udisanje.

Duvan je takođe korišten u svrhu sklapanja diplomatskih dogovora među plemenima, kao i tokom tradicionalnih obreda tokom kojih bi članovi plemena pušili duvan kao znak zrelosti.

Među indijanskim plemenima su se pojavile prve lule koje su pravljene od gline. Prvi evropski domoroci su ih usvojili i kasnije proizvodili u Liverpulu i Škotskoj. Čelične lule su prvi put korišćene u 18. veku i bile su izuzetno popularne među mornarima jer se nisu tako lako lomile kao glinene.

Kako bi palili lule, pravili su specijalne hvataljke kojima su vadili ugalj iz ognjišta. A kada su u pitanju prve “tabakere”, tokom 18. veka su duvan držali u posudama pravljene od kalaja i porcelana. Posude su uvek bile adekvatno ukrašene, a mnoge su bile u obliku životinje ili Indijanca.

Evropa

Evropski kontitnent se sa duvanom prvi put susreo po Kolumbovom povratku sa Kube 1492. godine. Sa njim je došla i tradicija konzumacije duvana pomoću lule, a tokom 17. veka se njegova popularnost proširila i na čitav kontinent. Interesantno je da su ga Evropljani u početku smatrali lekovitom biljkom, te su lekari iz tog perioda optuživani da kriju lekovita svojstva duvana kako ne bi ostali bez posla.

• Francuska

Prvi zapisi ukazuju na to da je Žan Niko 1566. godine Katarini Mediči predstavio duvan kao lek za migrenu. Pa ipak, tek se 1840. godine na ulicama Francuske pojavila prva žena koja je pušila u javnosti (ljubavnica Frederika Šopena, Baronica Dudevant). Iz te perspektive, očigledno je da su cigarete ipak smatrane odlikom lošeg stila, neukusa i neženstvenog ponašanja.

• Rusija

Prve decenije 18. veka ruski car Petar Veliki podržava pušenje duvana uz kafu jer je na to gledao kao na aktuelan, pro-evropski trend.

• Engleska

Početkom 17. veka, Englezi su imali priliku da prvi put uživaju u duvanu konzumirajući ga pomoću lule. Do 1618. godine je popularnost duvana porasla neverovatnom brzinom kao posledica tridesetogodišnjeg rata, a negde u tom periodu su i prvi Afrički robovi odvedeni u Virdžiniju, gde je duvan nedugo potom počeo da se koristi kao valuta.

Afrika

Na žalost, o tome kako se konzumirao duvan na afričkom kontinentu nema mnogo zapisa, jer su ga na ovim prostorima popularizovali Evropljani koji nisu zabeležili mnogo iz ovog perioda kada je u pitanju odnos afričkih starosedeoca prema duvanu.

Ono što znamo je da su mišljenja prvobitno bila podeljena.  U centralno-zapadnoj Africi su ovu biljku nazivali herva santa, što znači “sveta biljka”, na osnovu čega možemo da zaključimo da su verovali u njene isceliteljske moći. Duvan je smatran i statusnim simbolom, s obzirom da su u njemu uživali bogati Evropljani. S druge strane, u 18. veku u Etiopiji je pušenje duvana bio paganski običaj.

Poznata je i činjenica da su doseljenici 1650-ih počeli uzgoj duvana na ovim prostorima i koristili ga kao valutu. Kada je u pitanju najpopularniji vid konzumacije, duvan se u Africi vekovima žvakao i pušio pomoću lule, a tradicionalne cigarete su postale dominantne tek sredinom 20. veka.

Azija

Duvan je na azijski kontinent stigao sa Evropljanima, a iako se u Kini duvan konzumirao još u 16. veku, tradicionalne cigarete su se pojavile tek 400 godina kasnije po proizvodnji prve mašine za cigarete. Još za vreme vladavine dinastije Ming 1639. godine se u Kini javlja prva zvanična zabrana konzumacije duvana, a oni koji su smatrani ovisnicima su bili osuđeni na smrt.

Ali kada je azijski kontinent u pitanju, možda je zanimljivije spomenuti kakvo je stanje stvari danas, tačnije u Japanu. Poznati po mnogobrojnim tehnološkim dostignućima i kulturološkim razlikama koje su uvek oduševljavale Zapadni svet, ne iznenađuje nas da je Zemlja izlazećeg sunca jedinstvena i po načinu konzumacije duvana.

Iako se prvi put pojavio u Evropi, HNB (heat-not-burn) uređaj nove tehnologije poznat u svetu kao IQOS stekao je najveću popularnost u Japanu. Na prvi pogled je podsetio na već dobro poznatu elektronsku cigaretu koja još uvek nije uspela da prevlada ni jednim tržištem. No, ono što IQOS čini drugačijim je činjenica da sadrži pravi duvan, ali ga ne sagoreva kao što je to slučaj kod tradicionalnih cigareta, već samo zagreva te se ne emituje niti dim, niti neprijatni mirisi. Ovim načinom uživanja u duvanu Japanci su uspeli da pomire dve vekovima sukobljene strane – pušače i nepušače. Kao takav, uređaj je brzo sa dalekog istoka počeo da se širi i na druge delove Azijskog kontinenta, a danas možemo videti i sve više evropljana kako uz prvu jutarnjukafu ne pale prvu cigaretu, već uz svoj iPhone sa punjača skidaju i IQOS kako bi pregledali Instagram feed.

Australija i Novi Zeland

Može se reći da je duvan prilično kasno stigao u Australiju – tek negde 1788. godine. Iako su brzo usvojili Britanske navike, duvan su pušili uglavnom zatvorenici i sluge koji su ga dobijali kao isplatu za neki obaljen posao, ili im je pak bio uskraćivan kao vid kazne.

Žene su retko mogle biti viđene sa lulom, a one koje su pušile su uglavnom bile iz nižih klasa ili pak prostitutke. Tek početkom 20. veka su promenjeni stavovi na ovu temu i sve više žena oseća slobodu da puši u javnosti.

Kada je u pitanju Novi Zeland, interesantna je priča o poglavici plemena Maori koji je polio kapetana Džejmsa Kuka vodom nakon što je video dim koji mu izlazi iz usta, misleći da nije čovek, već demon. Vremenom je ovaj plemenski narod prihvatio duvan kao deo svakodnevnice: prvobitno su žvakali duvan i pušili iz glinenih lula, a konzumirali su ga svi u plemenu, bez obzira na godine ili pol.

A kod nas…

U Srbiji ćete ljude uglavnom videti kako uz prvu jutarnju kafu pale i prvu, a ponekad odmah i drugu cigaretu. Pušačima je ona neretko i glavni digestiv posle ručka.

Može se reći i da smo relativno svestrani u pogledu načina konzumacije – iako ćete uglavnom videti ljude sa tradicionalnim cigaretama, mnogi pak vole i sami da motaju duvan, dok su drugi prešli na elektronske cigarete i HNB (heat-not-burn) uređaje.

A vi? Možete li da zamislite kafenisanje bez cigarete?