8 jakih razloga zašto koristiti LED rasvetu

Male svetleće uređaje koji osvetljavaju naš životni prostor – rasvetu možemo podeliti na:

klasičnu,
halogenu,
fluorescentnu i
u novije vreme LED rasvetu.

Nova tehnologija rasvete koja koristi LED diode u principu predstavlja čip koji emituje svetlost kad prima električnu struju, a boja svetlosti zavisi od materijala korišćenog u čipu.

Zbog svojih malih dimenzija ove sijalice pružaju neslućene mogućnosti u dizajniranju rasvetnih tela, nameštaja i generalno, osvetljenja enterijera. U svakom slučaju LED sijalice su budućnost. Evo desetak činjenica koje možda niste znali o LED rasveti.

1. Kako je nastala LED dioda? Jedan engleski inženjer se 1907. iznenadio „neobičnom pojavom” kojoj je bio svedok pošto je u jednom eksperimentu priključio električni napon na kristal silicijum karbida (SiC). Dobio je ‘žućkasto svetlo’. I to je bio prvi službeni izveštaj pojave „elektroluminiscencije“ – svetlosne emisije iz tvrdog materijala direktno uzrokovanog električnom energijom. LED tehnologija je u stvari pronalazak iz 1960-ih, a izašla je iz istraživačkih laboratorija General Electrica. Prvu LED sijalicu (Light emitting diode) izumeo je Nick Holonyak dok je radio za kompaniju General Electric 1962. Od tada, tehnologija je brzo napredovala. Između 2011. i 2012. godine, globalna prodaja LED sijalica porasla je za 22%. Do 2030. procene su da će LED diode činiti 75 % asortimana svih rasvetnih uređaja.

   2. U 2012. godini oko 49 miliona LED dioda je upotrebljeno u SAD-u što je značilo uštedu od oko 675 miliona $ u godišnjim troškovima energije. Prebacivanje na LED svetla u potpunosti tokom sledećih dvadeset godina Americi bi moglo uštedeti 250 milijardi $ u trošku energije, smanjiti potrošnju električne energije za rasvetu za gotovo 50 %, a ne bi bilo odaslato u atmosferu čak 1.800 miliona tona ugljen dioksida! Ako bi se širom SAD zamenilo samo 50% postojećih sijalica LED diodama za vreme božićne rasvete, potencijalne uštede troškova energije bile bi oko 17, 2 milijarde dolara!

3. Ekološki i energetski su prihvatljive. LED diode su znatno energetski efikasnije i trajnije od konvencionalnih tipova osvetljenja i garantuju dugoročne uštede. LED sijalica troši vrlo malo električne struje: kod klasičnih sijalica čak 90% energije se gubi na osnovu njihovog toplotnog zračenja, dakle 90% čiste energije odlazi tek onako. Nasuprot tome gubitak toplote sa LED diodama je zanemarljiv, one su za 75% – 80% energetski efikasnije od konvencionalnih sijalica. Sijalice imaju malen i kompaktan oblik i neverovatno dug vek trajanja od 100.000 radnih sati. Eto uštede za kućni budžet. Vek trajanja LED dioda igra veliku ulogu u krajnjoj računici uštede, one traju 20 – 25 puta duže od konvencionalnih sijalica. Skuplje su, ali trajnije! Istina je da LED sijalica košta više od obične sijalice, ali kada posmatrate na godišnjem nivou (uzmite u obzir i trajnost LED sijalice) doći ćete do jasnog zaključka da je ona daleko jeftinija. Električari kažu da se u domu može uštedeti i do 250 evra na godišnjem nivou!

4. LED sijalice se primenjuju danas skoro svuda: u kući u svim prostorijama, u školama, operacionim salama, TV studijima. Sve češće se njima osvetljuju: stambeni i kancelarijski prostori, ulice, staze, fasade i izlozi, reklame. Koriste se i za podvodna svetla (bazeni, fontane) ali i za osvetljenje i signalizaciju na vozilima. Mala potrošnja i dug vek trajanja čine ih pogodnim i za specijalne primene, kao što je slučaj kod bliceva i stroboskopa, gde uspešno zamenjuju ksenonske sijalice.

5. LED diode su odlične za hortikulturu – plava (450 Nm) i jarko crvena boja (660nm) omogućuju svetlo za fotosintezu i kontrolišu rast i život biljke, od klijanja do vegetativnog rasta i cvetanja

6. Plave LED diode zadržavaju hranu svežom – dokazano je da imaju jak antibakterijski učinak na glavne prenosnike patogenih bakterija pa se sada sve više koriste u hladnjacima.

7. Zahvaljujući napretku tehnologije danas imamo široke mogućnosti u pogledu boje svetlosti led dioda, kontrole intenziteta svetla. Postoji nekoliko vrsta ovih dioda DIP, SMD, HIGH POWER, COB koje se razlikuju po tome pod kojim uglom bacaju osvetljenje i koje su jačine. Boje sijalica mogu biti prirodno bela, hladno bela ili toplo bela. Intenzitet svetlosti (lux) određuje koliko je snažna svetlost lampe, a ona zavisi od toga koliko daleko od izvora svetlosti merite.

8. Veoma su zdrave za naše životno okruženje: ne sadrže otrovne materije (npr. živu koju sadrže obične sijalice), nema ultravioletnog (UV) i infracrvenog (IR) zračenja. Nema faznog oscilovanja ni toplotnog zračenja. Svetlo „bez boje i mirisa“ pruža savršenu osvetljenost prostora.

I na kraju nekoliko zanimljivosti o LED rasveti:

–   Kristalna kugla na Times Square-u u New Yorku koja se spušta sa jarbola svake Nove godine u ponoć osvetljena je sa 32, 256 LED sijalica!

–   Ako ste ikada imali trem i na njemu lampu i običnu sijalicu, tokom letnjih meseci mora da je ceo trem bio prekriven bubama, mušicama i leptiricama. Zamenite običnu sijalicu sa LED sijalicom i primetićete manje tih letećih stvorova. To je zato što noćni leptiri, kukci i komarci baš ne vole ovu svetlost koja ne proizvodi UV zračenje koje one toliko vole!

–   LED svetla mogu smetati na putu tokom vožnje, zaslepljuju malo, ali su zapravo prilično sigurni za vožnju –  boje i zraci iz auta koje koristi LED sijalice koje vidite tokom noći su jasnije, što vam daje bolji uvid u situaciju na putu.