U evidenciji Agencije za privredne registre (APR) Republike Srbije trenutno se nalazi 137.000 privrednih subjekata. Svake godine se osnuje više firmi nego što se ugasi. Ipak, određeni broj firmi se briše po službenoj dužnosti.
Samo u februaru ove godine, pokrenut je postupak prinudne likvidacije za oko 4.000 privrednih društava koja krše propise iz zakona o računovodstvu, a koja nisu podnela finansijske izveštaje u roku od dve kalendarske godine.
Likvidacija je jedan od važnih postupaka za poslovno pravo koji se pokreće kada privredno društvo prestane da postoji ili kada više nema interesa za daljim poslovanjem.
U ovom tekstu, razmotrićemo šta je likvidacija, kako se sprovodi i koja je razlika između dobrovoljne i prinudne.
Šta je likvidacija?
Likvidacija je jedan od načina na koji privredno društvo može prestati da postoji. Ali da bi se likvidacija sprovela, privredno društvo mora biti solventno, tj. imati dovoljno novca da plati sve svoje obaveze. Ovo je ključna razlika u odnosu na stečajni postupak.
Postupak likvidacije regulisan je Zakonom o privrednim društvima, a koji je doživeo izmene i dopune koje se odnose upravo na ovaj postupak.
Takođe se primenjuju i odredbe Zakona o postupku registracije u APR, a izmene i dopune Zakona bile su potrebne kako bi se oba zakona doslednije primenjivala u praksi.
Postoje dva tipa postupka likvidacije, i to:
- Dobrovoljna likvidacija,
- Prinudna likvidacija.
Bitno je naglasiti da su izmene i dopune Zakona usmerene ka postupku prinudne likvidacije.
Dobrovoljna ili prinudna likvidacija?
Kada članovi društva žele da ugase društvo jer više nema interesa za daljim poslovanjem, ili barem ne preko tog društva pokreće se dobrovoljna likvidacija privrednog društva.
Kako bi se sproveo postupak dobrovoljne likvidacije, potrebno je da privredno društvo ima dovoljno sredstava kako bi moglo da izmiri sve svoje obaveze.U takvom slučaju, sami članovi društva donose odluku o pokretanju likvidacije.
S druge strane, prinudna likvidacija se pokreće u tačno određenim slučajevima propisanim zakonom, a službeno je pokreće APR.
Postupak prinudne likvidacije je kontinuirani proces koji APR sprovodi od 2019. s ciljem da se sve firme koje ne funkcionišu izbrišu iz poslovnog registra. Prve godine sprovedeno je na 23.000 privrednih subjekata. Prošle godine ih je bilo 5.800, a ta brojka se iz godine u godinu smanjuje.
Situacije u kojima je prinudna likvidacija društva obavezna uključuju:
- Ukoliko privredno društvo ostane bez zakonskog zastupnika i ne imenuje novog u roku od tri meseca od dana brisanja prethodnog,
- Ako društvo dobije zabranu obavljanja delatnosti i ne pokrene likvidaciju u roku od 30 dana od pravnosnažnosti akta kojim je zabrana izrečena,
- Kada se pravnosnažnom presudom utvrdi da je registracija osnivanja društva ništava ili da je osnivački akt ništav,
- Ako je društvo osnovano na određeno vreme i ne registruje produženje nakon isteka roka.
Od ove godine, jedina novina koja je uvedena u ovaj postupak je skraćenje vremenskog perioda objavljivanja oglasa da su se stekli neotklonjivi razlozi da se određeni privredni subjekt stavi u postupak prinudne likvidacije, s 90 na 30 dana.
Koji je postupak kod dobrovoljne likvidacije?
Kada se donese odluka o dobrovoljnoj likvidaciji društva, to ne znači kraj procesa, već početak sprovođenja postupka koji reguliše Zakon o privrednim društvima.
Nakon registracije odluke u APR, imenuje se likvidacioni upravnik koji postaje zakonski zastupnik društva, a preuzima odgovornost za sve radnje i poslove u cilju sprovođenja postupka likvidacije. Svi dotadašnji zastupnici društva gube ovlašćenja.
U isto vreme kada se donosi odluka o likvidaciji, objavljuje se i oglas kojim se pozivaju svi poverioci društva da prijave svoja potraživanja. Neophodno je da privredno društvo registruje sve prijave potraživanja i da sastavi listu prijavljenih i osporenih potraživanja.
Ukoliko društvo ospori potraživanje poverioca, dužno je da obrazloži razloge osporavanja. Ukoliko poverilac ne pokrene sudski postupak u roku od 15 dana, gubi pravo na osporeno potraživanje, osim u slučaju izvršne isprave.
Po izmirenju svih obaveza, društvo donosi odluku o okončanju postupka likvidacije i dostavlja je APR-u, zajedno sa ostalim propisanim dokumentima. Na kraju, društvo se briše iz registra, a preostala imovina, odnosno likvidacioni ostatak, raspoređuje se među članovima društva.
Da li je moguće prekinuti postupak likvidacije?
Prinudnu likvidaciju nije moguće prekinuti. Zašto? Zato što jednom kada se započne proces prinudne likvidacije i propuste se rokovi koje je APR ostavio, postupak obavezno vodi do brisanja društva iz registra.
Za razliku od prinudne likvidacije, postupak dobrovoljne likvidacije može biti prekinut u bilo kojem trenutku ako se donese odluka članova o obustavi postupka, ali pod uslovom da su ispunjeni određeni uslovi koji uključuju sledeće:
- Svi poverioci društva moraju biti namireni, bez obzira na to da li su im potraživanja priznata ili osporena,
- Društvo ne sme da otpusti nijednog zaposlenog po osnovu likvidacije i ne sme da započne sa isplatom članovima društva.
Odluka o prekidu postupka likvidacije se mora registrovati u APR-u i u njoj se mora navesti imenovanje novog zakonskog zastupnika društva.
Kada se prinudna likvidacija okonča, kontrolni član DOO i kontrolni akcionar AD-a odgovaraju za obaveze društva neograničeno solidarno svojom imovinom i nakon što se društvo obriše iz registra, u periodu od tri godine. To znači da oni moraju platiti sve obaveze društva čak i ako već nisu u vlasništvu društva.
Nasuprot tome, kada je reč o dobrovoljnoj likvidaciji, članovi DOO i AD odgovaraju za obaveze društva samo do visine iznosa koji su primili iz likvidacionog ostatka. Takođe, ovaj period od tri godine počinje od dana kada se društvo obriše iz registra nakon okončanja dobrovoljne likvidacije.