Obrazovanje i vaspitanje učenika ne dešava se samo u školskim klupama. Ekskurzije, nastave u prirodi i izleti su veoma značajan oblik vannastavnih aktivnosti u osnovnoj i srednjoj školi.
Na prvom mestu je ono najvažnije – bezbednost đaka, zatim slede aktivnosti kojima treba ispuniti sve ciljeve i postavljene po planu i programu škole, tehnička organizacija, finansijska pitanja i naravno – dobro zakonski obezbediti ugovorne obaveze autobuskih prevoznika i turističkih organizacija.
Šta škole treba da urade u organizaciji izleta tj. ekskurzija?
- a) Škole treba da odaberu adekvatnu destinaciju imajući u vidu uzrast učenika i vreme odlasaka na ekskurziju ili izlet, dovoljan broj prijavljenih đaka, sadržajnost ekskurzije. Svi ovi pedagoški elementi su važni jer treba shvatiti da je to putovanje u stvari vaspitno-obrazovni oblik učenja i da su način organizacije i realizacija uspešnog putovanja neobično važni. Maršrutu treba napraviti u skladu sa uzrastom učenika, nastavnim programom, materijalnom mogućnosti roditelja.
- b) Učitelji i profesori trebalo bi da objasne deci važnost odlasaka na ciljanu destinaciju, pre i u toku samog putovanja. Put ne treba biti dug i bez pauza.
- c) Po povratku u školu treba animirati đake i podstaći ih na razgovor o tome šta su videli, doživeli i zapazili na ekskurziji, najbolje bi bilo da imaju pisanu vežbu, zadatak da nacrtaju pejzaž, neki objekat ili naprave malu izložbu na zadatu temu izleta.
Zašto ekskurzija /izlet/kamp?
Zato što učenici imaju velike koristi od razgledanja i posete nekom lokalitetu. Neka od važnijih blagodeti su:
– učenici razvijaju sposobnost opažanja i posmatranja,
– uče na parktičnim primerima o prirodi i društvu,
– uče o istoriji svoje zemlje,
– važan podsticaj za sticanje novih znanja,
– uče se orijentaciji u prostoru,
– produbljava se druženje, deca su humanija i solidarna,
– odvojenost od roditelja je početak učenja o ličnoj odgovornosti,
– uspostavlja se bliži odnos nastavnika i učenika što je neizmerno bitno za emotivni razvoj đaka.
U Srbiji i pored divnih lokacija za izlete nema tako puno kapaciteta i uslova za realizaciju nastave u prirodi. Dosta toga je ostavljeno nastavniku da sam improvizuje i napravi uslove za takvu vrstu nastave.
Načini boravka učenika na rekreativnim aktivnostima
Ekskurzija za učenike prvog razreda može da traje najviše tri dana, đaci drugog razreda mogu putovati u trajanju do pet dana, srednjoškolci mogu ostati i celu nedelju dana na putu, računajući i vikende.
Zimski i letnji kampovi bi trebalo da se organizuju tokom raspusta i da traju bar deset dana. Nakon što se obezbedi smeštaj i ishrana dece sledi organizacija aktivnosti prema nastavnom planu.
Jednodnevni izleti za učenike prvog i drugog razreda trebalo bi da budu do 50 km udaljenosti, za učenike trećeg i četvrtog do 100km, a za učenike srednje škole ne veća udaljenost od 150 km, mada danas više ova preporuka ne važi jer srednjoškolci već odavno putuju u zemlje Evrope.
Aktivno učenje u prirodi
Neka od zadataka koje ekskurzijom ili izletom treba postići: proučavanje objekata u prirodi, upoznavanje sa ekološkim navikama, upoznavanje načina žvota ljudi pojedinih krajeva, naučiti decu da su sportske potrebe i navike bitne za njihov razvoj, značaj zdravih navika itd.
Evo nekih lokacija u Srbiji koje škole obično posećuju:
Deliblatska peščara, Vršac, Bela Crkva, Idvor, Ečka, Carska bara, Obedska bara, Karađorđevo, Sombor, Palićko jezero, Topola, Takovo, Smederevo i Smederevska tvrđava, Kragujevac, Resavska pećina, Manasija, Ravanica, Žiča, Studenica, Kruševac, Kopaonik, Zlatar, Kladovo, Zaječar, Niš, Dimitrovgrad i naravno – Zlatibor.
Sve ono što se uči na časovima geografije, istorije, prirode i društva treba i pokazati đacima. Oni tako stiču znanja neposredno, aktivno i postaju svesni kulturno istorijskih vrednosti Srbije. Učenici tako uviđaju raznolikosti i sličnosti krajolika (Panonska nizija, Podunavlje, Vlaški basen).
Tek tada mogu doživeti Frušku Goru kao ostrvsku planinu, da nauče da je Golubačka tvrđava najbolje očuvana srednjovekovna tvrđava kod nas, da vide Nacionalni park „Đerdap“ i hidroelektranu, da saznaju sve o Smederevu kao privrednom i upravnom sedištu podunavalja ili o Požarevcu kao mestu gde je potpisan mir između Austrije i Turske 1718. godine. Mogu da razledaju divnu dolinu reke Ibar, manastir Studenicu, Maglić grad i tvrđavu na Ibru iz 13. veka.
Zlatibor kao sjajno mesto za ekskurzije
Na “Rujnu planinu”, kako se u 19. veku zvao Zlatibor, đaci bi trebalo otići nekoliko puta godišnje jer u svakom godišnjem dobu ima mnogo toga što oni mogu naučiti i doživeti.
Često puta kad se Srbija zamisli u jednoj slici, zamisli se Zlatibor, a odličan izbor izleta imate ovde: Zlatibor.org/izleti/ .
Nabojaćemo nekoliko lokaliteta jednako važnih za edukaciju i vaspitanje učenika osnovnih i srednjih škola. Trebalo bi možda organizovati putovanja u proleće za učenike mlađih razreda, a u zimu za srednjoškolce jer je i tada zanimljivo doživeti Zlatibor.
* Učenici svakako trebaju posetiti jednu od najvećih pećina u Srbiji – Stopića pećinu. Ovde mogu da vide i nauče male sitnice iz geologije – kako je to mala reka formirala divne bigrene kade od krečnjaka. Kažu da je krečnjački sloj iz perioda trijasa debeo preko 100 metara. Ovaj spomenik prirode prve kategorije dugačak je više od 1.500 m.
* Učenicima bi bila zanimljiva i veštačka jezera: Ribničko jezero i Obudojevica.
* Deca koja vole stare zanate, selo i tradiciju obavezno bi trebalo da posete kulturno dobro – spomenik kulture od izuzetnog značaja – Sirogojno i muzej na otvorenom “Staro selo”. Tamo se mogu videti sve one stvari pokućstva koje su ručni rad starosedeoca i vrednih poljoprivrednika Zlatibora: pleteni unikati džemperi i vunene čarape, preslice, vretena, drvene naćve i kade za hleb, poljoprivredne alatke iz ambara koje su videli samo u knjigama ili na filmovima. Učenici ovde mogu da nauče sve o seoskom životu jedne porodice sredinom 19. veka, da saznaju o unutrašnjem uređenju doma i dvorišta, o načinu privređivanja i organizacije porodice, o narodnom graditeljstvu, tipovima pomoćnih objekata, običajima i narodnom stvaralaštvu ovog kraja. Učenici mogu videti stare predmete o kojima su učili u školi i upoznati se sa starim zanatima (grnčar, klesar, rabadžija).
* Decu treba odvesti u proleće na visoravni Tornik, Murtenicu i Čigotu i organizovati sportski dan. Na nadmorskoj visini od 1.400 m uživali bi i napunili se pozitivnom energijom i očistili pluća čistim kiseonikom.
* Ako se ima vremena i ako su nastavnici u svoj plan uvrstili posetu Drvengradu, mestu čiji je idejni tvorac Emir Kustirica, bio bi to pun pogodak. Deca bi dugo pamtila ovo selo izgrađeno za potrebe jednog filma, sa brvnarama od drveta i malom crkvom sa zvonikom. Drvene građevine su građene u etno stilu koja bi učenicima bilo jedinstveno iskustvo. Poseta gradiću u kome se stalno organzuju kulturna dešavanja i koji ima status hotel-grada sa četiri zvezdice.