laringitis

Najčešća zapaljenja gornjih respiratornih puteva

Akutno zapaljenje nosne duplje (rhinitis acuta) bezopasno je oboljenje, poznato kao kijavica. Mnogo je teži rhinitis chronica, jer postepeno može dovesti do atrofije nosne sluzokože.

Zapaljenje sinusa – šupljine pored nosne duplje, sinusitis, obično je eksudativne prirode, i to katralni ili gnojni. Kako je otvor koji povezuje sinuse sa nosnom dupljom veoma mali, dolazi do njegovog začepljenja sa otečenom sluzokožom, pa eksudat ne može da otiče iz sinusa, što izaziva jake bolove.

U nosnoj duplji kod hroničnih zapaljenja često se javljaju izraštaji koi vise na peteljci, tzv. polipi (polypus).

Zapaljenja larinksa, traheje i bronhija ređe se javljaju odvojeno kao laryngitis, tracheitis, odnosno bronchitis, već obično udruženo: laryngo-tracheitis ili tracheo-bronchitis.

Akutna zapaljenja su obično kataralna ili gnojna, pri čemu se stvara veća količina eksudata koji se iskašljava. Izazvani su obično bakterijama. Najopasniji je pseudomembranozni traheitis koji se javlja kod difterije i izaziva zatvaranje traheje zbog nagomilavanja fibrinoznih membrana.

Laringitis

Među zapaljenima gornjih disajnih puteva posebno mesto zauzimaju zapaljenja grla (larynx), i to zbog funkcija u stvaranju glasa koje ovaj deo disajnih puteva ima, kao i zbog velike izloženosti raznim patološkim procesima.

Najčešća su akutna zapaljenja grla (akutni laringitis) koja se javljaju u tri oblika. I to:

  • Kataralni laringitis;
  • Fibrinozni laringitis;
  • Flegmonozni laringitis.

Kataralni laringitis je često oboljenje u sklopu akutnih zapaljenja gornjih disajnih puteva izazvanih virusima. Sluzokoža grla je natečena i mnogokrvna, pokrivena sluzavim eksudatom koji ubrzo zbog infekcije bakterijama postaje gnojav.

Fibrinozni laringitis razvija se u okviru difterije, ali i drugih infektivinih bolesti, kada se u grlu formiraju fibrinske skrame.

Flegmonozni laringitis karakteriše se gnojnim zapaljenjem koje se širi i na hrskavicu, pa i na okolna tkiva.

Najopasnija posledica svih akutnih laringitisa jeste pojava propratnog otoka (edem larinksa) koji zahvata sluzokožu i može značajno da suzi ionako uzan otvor ovog dela disajnih puteva, i da time dovede do otežanog disanja, pa i do ugušenja.

Zapaljenje larinksa može imati i hroničan tok (laringitis chronica), kao kataralni laringitis, kada je sluzokoža pokrivena gustim sekretom i infiltrisana ćelijskim eksudatom; hiperplastični, kada je slizokoža jako zadebljana i pokrivena pločastoslojevitim epitelom; kao i atrofični kada hronični laringitisi mogu predstavljati pogodno tlo za nastanak malignih tumora. Od specifičnih zapaljenja javlja se i tuberkulozni laringitis najčešće kod otvorenih formi tuberkuloze pluća kada se infekcija sa pluća ispljuvkom prenosi na sluzokožu larinksa.

Bronhitis

Zapaljenja dušnica (bronha) i njihovih ogranaka nazivaju se bronhitisi (bronchitis). Razlikuju se dve grupe ovih zapaljenja: akutni i hronični bronhitis.

Akutni bronhitis je često zapaljenje, a najčešće nastaje virusnom infekcijom putem udahnutog vazduha. Razvija se prvo kao akutni kataralni bronhitis, kada je sluzokoža otečena, mnogokrvna i pokrivena gustom sluzi u kojoj se nalaze deskvamovane ćelije epitela. Ubrzo zbog delovanja bakterija prisutnih u respiratornim putevima nastaje i eksudacija neutrofilnih granulocita tako da celokupan eksudat dobija sluzavognojav izgled.

Hronični bronhitis može se javiti kao posledica često ponavljanih akutnih bronhitisa, no u tome presudnu ulogu ima i prisustvo pomažućih faktora koji umanjuju odbrambenu sposobnost sluzokože (zagađen vazduh, pušenje, prašina) ili celog organizma. Kada je ovakvo zapaljenje sluzokoža bronha je tamnocrvena gredičasto zadebljana sa vrlo sitnim polipoznim resičastim izraštajima i pokrivena veoma obilnom sluzi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *