Da li znate da umereni stres može da bude od koristi? Iako vam ovo zvuči paradoksalno, ova tvrdnja je istinita. Umereni stres ne može da škodi, ali ako taj stres pređe u hroničan, onda to već nije dobro. Ukoliko stalno osećate pritisak na poslu, ako se teško borite sa brojnim obavezama i ukoliko neprestano sebe zatrpavate poslom, to može da bude problem koji može da dovede do ozbiljnih rizika po vaše zdravlje.
Svakako, čim se posao nagomilava, rastu i nervoza i napetost, napetost postaje sve veća, a usled preteranog posla i velikog pritiska dolazi do pojave anksioznosti, kao i drugih štetnih posledica. Postajete sve više iscrpljeni, osećate se kao da vam je neki teret stalno na leđima, a nikako da se izborite sa svojim obavezama. Da li vam se desilo da želite da pobegnete sa posla i zaboravite na sve? Jeste li poželeli da se samo sklonite daleko od svega, jer više niste mogli da izdrđite pritisak?
Nažalost, savremeno doba učinilo je svoje. Način života je ubrzan, sve se dešava u trenutku, efikasnost i efiktivnost rada se stalno prati, obaveze nagomilavaju, a uglavnom zaposleni trpe. I šta onda učiniti tim povodom?
Mnogi kažu: ma samo da je života i zdravlja, ali često se prema svom zdravlju ne ophode na pravi način. O zdravlju počinje da se razmišlja na pravi način tek kada se ono ugrozi. A ne bi smelo da bude tako .
5 posedica dugotrajnog stresa
Ako nervoza, anksioznost, iscrpljenost i razdražljivost postanu deo svakodnevice onda može da dođe i do ozbiljnijih problema i posledica u organizmu.
Povećava se rizik od infarkta, nastaje pravi lom u organizmu, a nervoza, napetost i stres često dovode i do pojave maligne bolesti. Ukoliko ne nađete način da se izborite sa stresom, obratite pažnju koje su sve štetne posledice po vaš organizam:
Depresija
Američki stručnjaci su došli do zaključka da stres i te kako utiče na pojavu depresije. Njihova studija sprovedena je na životinjama, a kasnije je utvrđeno da se i kod ljudi posledice stresa ispoljavaju na sličan način.
Pojava hroničnih bolesti
Nije samo stres uzrok mnogih hroničnih bolesti, već i način na koje organizam reaguje na stresne situacije. Imajući u vidu da mnogi ljudi ne mogu da odvoje privatno i poslovno i da često na poslu emotivno reaguju, oni postaju anksiozni i njihova uznemirenost vremenom postaje sve prisutnija, a samim tim se kod ovih osoba češće pojavljuju hronične bolesti.
Nervoza i napetost mogu izazvati i moždani udar
Nervoza i napetost i te kako mogu dovesti do ozbiljnih posledica u ljudskom organizmu, a samo neki od njih jeste i moždani udar. Ljudi koji su stalno u nekoj jurnjavi, koji nemaju vremena i koji su po prirodi nestrpljivi spadaju u grupu onih koji su podložniji riziku od moždanog udara.
Rizik od infarkta
Da bi srce bilo zdravo, čovek trebalo da se oseća dobro. Dugotrajni stres, stalna nervoza i konstantna napetost utiču na zdravlje srca. Zato se predlaže da svi koji rade u stresnom okruženju nađu način kako da se izbore sa stresom na poslu, jer dugotrajni stres i te kako može da ugrozi rad srca.
Prehlada
Jeste li se nekada prehladili, a da niste mogli da pretpostavite šta je uzrok tome? E pa, i stres i i te kako može da utiče na pojavu simptoma prehlade. Hormon stresa, kortizol može da napravi opšti haos u organizmu koji se često manifestuje kao prehlada, zato pronađite način kako da se izborite sa njim. Neka vam zdravlje bude na prvom mestu!
Možda će vas interesovati i: Kako da sprečite povećanje holesterola?