sadnice voca

Popularno voće koje se sadi na našim terenima

Nema ništa bolje od sopstvenog uzgoja, kada čovek ne zavisi od snabdevenosti marketa, već kada sam uzgaja voće i povrće za ličnu upotrebu, odnosno ishranu.

To ne mora biti čitava plantaža, dovoljna je bašta u okviru dvorišta makar za po jedno drvo kruške, jabuke ili nekog drugog voća.

U vezi sa tim, za potrebe ovog teksta smo pripremili osnovne informacije o gajenju tri različite ukusne voćkice koje se kod nas dosta gaje i koje sigurno svako voli. To su kajsija, kruška, malina.

Kajsija

Kajsija, poznatija pod imenom marelica potiče od davnina, dospevši iz severoistočne Kine do celog sveta, otporna na razne štetočine i biljne bolesti uspela je lako i brzo da dospe do svih krajeva sveta. Samim tim i njena zaštita nije skupa, ali sama kajsija može dostići visoku cenu tokom leta kada plodovi sazrevaju i budu omiljeni. Samo neke od njenih prednosti su bogatstvo šećera, minerala i vitamina, pa nije čudno što se baš kajsija pored šljive najviše koristi kao sirovina za preradu i dobijanje sokova, pekmeza, džemova, kompota i drugih poslastica, a nikako ne smemo da zaboravimo da od kajsije dobijamo i kvalitetnu rakiju…

Gajenje kajsije

Zemljište koje najviše odgovara kajsiji, tj. pruža dobre uslove za gajenje i rod voća jeste slabo kiselo zemljište, odnosno slabo alkalna zemljišta. A što se tiče klimatskih uslova, kajsija najbolje uspeva u onim područjima u kojima ne dolazi do drastičnih promena temperatura, zapravo to bi bila mesta blizu reka ili mediteransko područje. Kajsija mora uvek biti zaštićena od jakih vetrova i velikih padavina, posebno od grada. Odlično podnosi sušu i zato joj velike padavine ne odgovaraju. Ukoliko je previše vlage u zemljištu plod će se pokvariti. Što opet ne znači da joj vlaga apsolutno nikada ne odgovara, naprotiv, u toku juna i jula kajsija se mora dobro navodnjavati. Ukoliko sve bude dobro, kajsija najčešće daje plodove tri do četiri godine nakon sadnje.

Kada se kajsija sadi?

Da bi se što bolje ukorenila poželjno je da se sadnice kajsije sade tokom jeseni, ali postoji još jedan povoljan period za sadnju. To je rano proleće kada kajsija koristi rezervu zimske vlage u zemljištu.

Sorte kajsije

Kajsija nudi povelik broj sorti, a samo neke od njih su:

  • Alba
  • Aurora
  • Breda
  • Bergeron
  • Čačansko zlato
  • Kečkemetska ruža
  • Roksana
  • Domaća
  • Mađarska najbolja
  • Novosadska rodna
  • Mandula
  • Velikopavlovska

Kruška

Dunjama i jabukama srodne su kruške, a spadaju u porodicu ruža. Mnogobrojne su – imaju oko hiljadu sorti, pa ih razlikujemo na osnovu izgleda, odnosno veličine, oblika i boje i naravno ukusa. Značajne su po svom lekovitom učinku na kardiovaskularni sistem, a poznate su i po tome što podstiču dobro varenje. Gaje se na najraznovrsnim mestima: plantažama, voćnjacima, pa i baštama. Treba im oko dvadeset dana da procvetaju i to uglavnom od aprila do maja.

Od krušaka se dobija jedna od najkvalitetnijih rakija kruškovača, a najpopularnija je ona od sorte viljamovke pa se tako i rakija naziva. Pored rakije od krušaka se pravi kompot, sok, džem, slatko…

Za krušku se vezuju najraznovrsnija verovanja u našem narodu što je čini veoma zanimljivom. Na primer prema jednom verovanju kruška je zlo drvo ispod kojeg se skupljaju demoni, đavoli i veštice, a prema drugim verovanjima je sveto mesto gde su se nekada ljudi zaista pričešćivali. Krušku su koristili i za magijsko odstranjivanje bolesti i drugih zala, a svima nama je dobro poznata izreka Kao da je pao s kruške sa značenjem da je taj neko zbunjen, nesnađen, pa čak i glup.

Gajenje kruške

Da bi gajenje kruške bilo uspešno treba birati zemljišta koja su dobro drenirana, ilovasta ili ilovasto-peskovita. Kruška takođe dobro podnosi sušu za razliku od recimo jabuke, jer imadublji koren, pa on može sam da crpi vodu iz dubljih slojeva zemljišta. Period kada kruška traži najviše vode jeste period bujnog rasta u toku juna i jula. Upravo iz razloga što je sorti krušaka mnogo možemo da odlučimo da li ćemo saditi rane, srednje ili kasne sorte, što znači da pojedine sorte rađaju plodove u različita godišnja doba. Međutim svaka od njih zahteva drugačiju negu, uslove i zaštitu. Pa tako, da bismo kruške imali u toku zime, potrebno je mnogo letnjih toplih dana, kao i pravilno navodnjavanje, pogotovo što zimska kasna sorta uspeva u toplim krajevima pa mora imati i dosta vode. Dok se srednje sorte mogu uzgajati uglavnom na svim područjima naše zemlje, pa bismo za njih rekli da su univerzalne. Zato je preporuka da ukoliko ste početkih kupite sadnice kruške tzv. srednje sorte.

Sorte krušaka

Već smo rekli da su sorte mnogobrojne a samo neke od njih su:

  • Junsko zlato
  • Junska lepotica
  • Karmen
  • Norma
  • Šampionka
  • Ječmenka
  • Kaluđerica
  • Takuša
  • Đula
  • Tepka
  • Santa Maria
  • Viljamovka

Malina

Kao i kruška malina pripada porodici ruža, ali malina je višegodišnja, listopadna, zeljasta biljka koja raste u obliku zbuna. Poznata je po slatko-kiselom ukusu kao i po tome što može da rodi odmah posle sadnje, ali bogat plod kreće od treće godine. Malina je dugo bila simbol bogatih, jer se koristila kao boja i u u medicinske svrhe, zato je i poznatija pod nazivom crveno zlato. Tek od 18.veka širi se gajenje ove biljke što znači da nisu više samo bogati mogli da prirušte malinu. Srbija je prema poslednjim podacima na 3.mestu po gajeju maline, na šta treba biti ponosan jer je naša zemlja jedna od vodećih svetskih proizvođača maline. Najvažnije vrste su: evropska malina, crvena malina i crna malina. Kao i kajsija upotrebljava kao sirova za dobijanje raznih prerađevina poput sokova, rakije, džema, pekmeza, kompota, a od njegovog lista se kuva čaj.

Gajenje maline

Malini odgovaraju propusna, reastresita, slabo kisela zemljišta bogata humusom. Ona voli vodu i zemljište mora biti vlažno kako bi se uspešno pustio koren, a zatim rodio plod. Upravo zbog toga joj najbolje odgovaraju brdska i planinska područja gde je velika količina padavina. Obično se sadi od oktobra do aprila, jer je bogatiji plod u sledećoj godini zato što će se sadnica dobro ukoreniti, a nešto pre leta moraju se orezati.

Sorte malina

I maline su poznate po tome što imaju poveći broj sorta, a neke od njih su:

  • Crna Bristol malina
  • Polka
  • Fertodi
  • Tulamin
  • Žuta malina
  • Polama
  • Vilamet

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *