Gde su rizici? Svuda! Svakodnevno smo izloženi različitim vrstama toksina koji nau bezbroj puteva do nas. Životna sredina, počev od vazdruha, zemljišta, pa sve do vode je zagađena. Živimo u eri široke upotrebe herbicida i pesticida, Plastičan otpad je preplavio rečna korita i svetska mora, te kroz ribu i morske plodove dolazi i do naših stomaka.
Ne treba posebno isticati i široku upotrebu plastične ambalaže, ali i odeću koja je neretko dizajnirana od sumnjivih materijala i boja koja putem kože lako dospevaju u organizam. Skriveni šećeri, emulgatori, stabilizatori i veštačke boje postali su nezaobilazni sastav hrane. Uzgoj životinja u jako kratkom vremenskom periodu čini da meso na našim trpezama bude puno hormona i antibiotika. Spisak svih rizika kojima smo svakodnevno izloženi pored toga što je nesaglediv je i onespokojavajuć.
Detoksikacija – mitovi i stvarnost
Možda ne možemo da promenimo način poslovanja multinacionalnih korporacija, velikih prehrambenih industrija i funkcionisanje sveta, ali možemo sebi da pomognemo tako što ćemo s vremena na vreme da se prepustimo postu. Umereno uzdržavanje od hrane i konzumiranje pažljivo odabranih namirnica uz dosta tečnosti (vode, čajeva ili ceđenih sokova) pokazalo se kao blagotvorno po ljudsko zdravlje.
Zašto se menja način ishrane? Uvreženo mišljenje je da je hrana ta koja nas detoksikuje. Delimično tačno. Ipak, potpuna istina glasi da to čini samo telo, dok je poenta sirove hrane u podsticanju organizma da se ‚‚pokrene,’’ jednostavnije uzme ono što mu je neophodno i lakše izbaci ono što se taložilo u njemu. Te se često čuje da je kolon jedan od glavnih rezervoara toksina, kojih ima i u drugim delovima.
Dakle, telo se po prirodi samo čisti. Mi smo tu da mu u tome pomognemo promenom i prilagođenim načinom ishrane (ili da ga još više ‚‚zatrujemo,’’ ukoliko nastavimo po starom). Telo se čisti na različite načine: znojenjem, defekacijom, mikcijom, disanjem… Znači li to da je proces detoksikacije konstantan? Da. Ali ako svakodnevno jedemo nezdravu hranu i zalivamo je nezdravim napicima, nikad se nećemo detoksikovati. Zaključak je da u svakom momentu u organizmu postoji određena količina toksina. Čista istina. Samo je pitanje koncentracije toksina tj. da li smo postom smanjili tu koncentraciju ili smo nastavili njeno negovanje nemenjajući stare, loše navike.
Kome se post ne preporučuje?
Post, pogotovo post na vodi nije preporučljiv osetljivim kategorijama, poput dece i odraslih sa manjkom kilograma, osobama sa oslabljenim imunitetom, anemičnim, trudnicama, dojiljama i obolelim od bulimije i anoreksije. I imajte na umu da je početak najteži, te se savetuje da imate tzv. ‚‚prelazni period.’’ To je vreme u kome ćete postepeno isključivati po jedan obrok i neosetno navikavati organizam na ono što sledi – post na vodi.
Kakav je značaj fizičke aktivnosti?
I kada mirujemo u telu se odvijaju svi neophodni procesi. Ali sa fizičkom aktivnošću oni se ubrzavaju. Više se trošimo, ali i više hrane unosimo. Razlika je u tome što tokom posta na vodi unosimo zdravije (ili manje štetne) namirnice, čija je nutritivna vrednost veća. Metabolizam organizma se ne usporava jer fizička aktivnost to ne dozvoljava. Uz napomenu da pijete više vode (može i obogaćene ceđenim limunom) ili prirodnih čajeva, vaš organizam će brzo smanjiti koncentraciju toksina. Post na vodi će vam svaki sledeći put biti lakši i lakši.