40 miliona ljudi u svetu boluje od neurodegenerativnih bolesti! Još minimum toliko su članovi porodica, koji brinu o takvim bolesnicima.
Neurodegenerativne bolesti su bolesti koje nastaju kao posledica odumiranja ćelija i dovode do degeneracije nervnog tkiva.
Neurodegenerativne bolesti predstavljaju prilično širok spektar bolesti različite prirode povezanih sa postepenim odumiranjem određenih grupa nervnih ćelija i karakteriše ih:
- progresivni neurološki deficit,
- uključujući poremećaje kretanja,
- psiho-emocionalne
- i kognitivne (do demencije) poremećaje
- i epileptičke napade.
Postoji li prirodni lek za neurodegenerativne bolesti?
Demencija
Demencija je bolest u kojoj je pacijentova sposobnost razmišljanja narušena. Demencija izaziva postepeno pogoršanje pamćenja, mentalnih sposobnosti, sposobnosti snalaženja u vremenu i prostoru i sposobnosti prepoznavanja ljudi i predmeta. Stim u vezi, postepeno se smanjuje i sposobnost obavljanja svakodnevnih aktivnosti i kontakta sa drugima.
- Između ostalog, pacijent pati od zbunjenosti, besa, sumnje, pa čak i izliva agresije. Kako vreme prolazi, pogoršavaju se i fizičke sposobnosti.
- Demencija dovodi do invaliditeta starijih i smatra se jednom od najtežih bolesti kako za samog pacijenta, tako i za njegovu porodicu i društvo.
Procenjuje se da oko 10% ljudi starijih od 65 godina pati od demencije. Verovatnoća razvoja demencije raste sa godinama: među ljudima u starosnoj grupi od 65 do 74 godine, oko 5% ljudi pati od demencije, a među osobama od 85 godina i više, oko 30% ljudi pati od demencije.
Brojne bolesti koje oštećuju moždano tkivo mogu dovesti do demencije. Najčešća neurodegenerativna bolest je Alchajmerova bolest. Pogađa oko 60-70% ljudi sa demencijom. Ova bolest karakteriše postepeno pogoršanje stanja pacijenta tokom 7-10 godina. Pojavljuje se, po pravilu, kod starijih ljudi bez ikakvog razloga. Smatra se da na njen razvoj utiče kombinacija genetskih faktora, faktora životne sredine i životnog stila.
Druge uobičajene degenerativne bolesti uključuju Parkinsonovu bolest, Hantingtonovu bolest ili amiotrofičnu lateralnu sklerozu (ALS).
- Vaskularna demencija (koja pogađa oko 20% ljudi sa demencijom). U ovim slučajevima, poremećaj je uzrokovan blokadom krvotoka u krvnim sudovima mozga. Ova blokada može biti iznenadna, kao u slučaju moždanog udara usled krvnog ugruška u mozgu ili cerebralnog krvarenja, a može izazvati i druga oštećenja mozga (na primer, dovesti do paralize); u drugim slučajevima, kao što su ponovljeni slučajevi blokade krvotoka u malim krvnim sudovima mozga, pogoršanje se može odvijati postepeno.
- Demencija sa Levijevim telima (koja pogađa 10-20% ljudi sa demencijom). Ovu bolest karakterišu fluktuacije u sposobnosti razmišljanja, od konfuzije do jasne svesti, halucinacija ili simptoma sličnih onima kod Parkinsonove bolesti: usporeno kretanje, ukočenost mišića i nevoljno drhtanje.
Stručnjaci veruju da je oko trećine slučajeva demencije u svetu povezano sa poznatim faktorima rizika u načinu života, a posebno sa pušenjem, nedostatkom fizičke aktivnosti, nezdravom ishranom, gojaznošću, dijabetesom, hipertenzijom i konzumiranjem alkohola.
Naravno, niko od nas ne želi da bude među onima koji su suočeni sa jednom od ovih bolesti. I sve dok postoji i najmanja šansa da se zaštitite i osigurate zdrav život u starosti, a ne postanete teret za svoje najmilije, ovu šansu treba iskoristiti. U današnjem svetu možemo pronaći hranu koja efikasno hrani mozak i štiti ćelije od uništenja.
Danas se zapadni svet sve više okreće mudroj istočnoj medicini, njenoj vekovnoj tradiciji i proverenim receptima za savet. Jedna od njih je i medicinska gljiva – Hericium erinaceus, poznata kao „Lavlja Griva„. Ova gljiva se dugo koristi za lečenje neurodegenerativnih bolesti, poboljšanje kognitivnih funkcija mozga, smanjenje manifestacija anksioznosti, povećane anksioznosti, poremećaja sna.
Savremeni naučnici izdvojili su iz Hericium erinaceus dve aktivne komponente – hericenon i erinacin – koje pojačavaju neuralni faktor rasta NGF.
Prva studija u Japanu je 1991. godine potvrdila neurokognitivne efekte Lavlje Grive, a zatim su brojne studije potvrdile da hericenon i erinacin podstiče obnavljanje nervnih ćelija i može da izgradi zaštitni mijelinski omotač nervnih ćelija, koji je odgovoran za provođenje nervnih impulsa. Pored pozitivnog uticaja na moždane ćelije, Hericium poboljšava varenje, pomaže kod čira na dvanaestopalačnom crevu, reguliše nivo holesterola i glukoze u krvi.
Priroda nas je velikodušno nagradila svime da bismo živeli zdravo. Savremene tehnologije nam omogućavaju da koristimo prirodne resurse za održavanje zdravlja. Samo od nas zavisi koliko želimo da prihvatimo ovaj dar. Budi zdrav!