infarkt

Razlika akutnog infarkta miokarda i angine pectoris

Kardiovaskularne bolesti su vodeći uzrok smrtnosti u Srbiji. Najčešći uzrok ovih bolesti leži u koronarnoj insuficijenciji.

Koronarna insuficijencija sama po sebi podrazumeva smanjenje dotoka krvi i kiseonika do miokarda, usled smanjenog dijametra ovih krvnih sudova. To dalje implicira da postojanje aterosklerotskog plaka ili vazospazam mogu da budu uzroci koronarne insuficijencije.

Koronarna cirkulacija se sastoji iz dve arterije, leve i desne, koje ishranjuju srce. One su po svojoj tipologiji terminalne, što znači da usled postojanja okluzije neke od njih aterosklerotskim plakovima ili trombom, one nemaju mogućnost da razviju kolateralne krvne sudove. Upravo zbog toga svaka prepreka u protoku krvi predstavlja ozbiljan problem za sam miokard.

Karakteristike stabilne i nestabilne angine pectoris

Prisustvo aterosklerotskih plakova u koronarnoj cirkulaciji u osnovi je angine pectoris, kako stabilne, tako i nestabilne. Ovo su praktično dva različita klinička entiteta u čijoj osnovi leži isti problem. Međutim simptomatologija je karakteristično različita. Dok u stabilnoj angini pectoris postoji stabilan aterosklerotski plak, u nestabilnoj je on upravo nestabilan, tanke fibrozne kape i može lako da ruptuira. Bol u oba tipa angine pectoris se javlja iza grudne kosti, praćen je osećajem nedostatka vazduha, bol se širi ka levom ramenu i nadlaktici, kao i ka donjoj vilici. 

Međutim, bol je prisutan duže u nestabilnoj angini pectoris, prolazi uz nitroglicerin ali znatno duže nego kod napada u stabilnoj angini. Anginozni bol kod stabilne angine pectoris nastaje pri fizičkom naporu, stresu, ekstremnoj hladnoći ili toploti i predvidljiv je. S druge strane, bol se kod nestabilne angine ne može predvideti, a može čak i da se javlja u toku noći. Kako bolest odmiče, periodi bola traju sve duže.

Načelno, oba tipa bolesti podrazumevaju prisustvo aterosklerotskih plakova u zidovima krvnih sudova, odnosno arterija srca.

Akutni infarkt miokarda

Ruptura ateroma najčešće nastaje kod nestabilne angine pectoris. Na taj proces nadovezuje se prodor krvi u plak pri čemu će se kao posedica tih zbivanja razviti tromb. Onog trenutka kada se tromb otkači nastaje problem. On putuje krvnom strujom do udaljenih delova krvnih sudova sve dok svojim dimenzijama ne okluduje lumen neke od arterija. Usled nedostatka kiseonika, ali i hranljivih materija, deo miokarda koji je vaskularizovan oštećenom arterijom gubi svoju funkciju i javljaju se morfološke promene koje se manifestuju određenim simptomima.

Uzrok 90% akutnih infarkta miokarda leži upravo u odvajanju tromba i okluziji lumena koronarnih krvnih sudova. Za razliku od angine pectoris, u slučaju infarkta simptomatologija je još izraženija. U ovom slučaju, bol ne prolazi na primenu nitroglicerina. Zbog aktivacije simpatikusa nastaje periferna vazokonstrikcija, te je koža hladna, ali i vlažna. Kod pacijenata postoji konstantan strah od smrtnog ishoda, a stepen bola je znatno veći nego kod angine pectoris, bilo stabilne ili nestabilne.

Prevencija infarkta miokarda

Iz navedenog se može zaključiti da je akutni infarkt miokarda najčešće posledica prisustva angine pectoris, odnosno aterosklerotskih plakova u arterijama srca. Zbog toga je neophodno na vreme ih dijagnostikovati i na vreme uvesti medikamentoznu  terapiju. Ona se kroz nekoliko godina može menjati u zavisnosti od razvoja bolesti i simptoma, ali je uvid u sopstveno zdravstveno stanje i redovna kontrola ključ za funkcionalan kardiovaskularni sistem.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *