Najjednostavnije objašnjenje procesa, koji je uočljiv u svakodnevnom životu jeste da je zavarivanje postupak koji podrazumeva spanaje metalnih delova. U principu, to mogu biti dva metalna dela ili više njih, a njihov hemijski sastav je u većini slučajeva isti ili makar približno isti.
Da bi se takvi metalni delovi spojili, potrebno je da budu korišćeni aparati za varenje.
Isključivo u zavisnosti od toga koji tip zavarivanja je u pitanju, zavisiće i da li se dodaje neki dodatni materijal ili to nije potrebno, odnosno da li se zavarivanje vrši pod pritiskom. Najbitnije je napomenuti da aparati za varenje na prvom mestu koriste toplotu, pod čijim dejstvom zapravo i rade. A onda u zavisnosti od tipa aparata, odnosno vrste materijala koji treba tom prilikom spojiti i načina na koji će to biti učinjeno, zavisi i o kojoj vrsti zavarivanja govorimo.
Kada su prvo korišćeni aparati za varenje ?
Naravno da u početku nisi korišćeni aparati za varenje, s obzirom na to da se smatra da je proces spajanja dva ili više dela od metala započet još u toku bronzanog, odnosno gvozdenog doba.
U davnoj prošlosti su ove poslove uglavnom obavljali livači i kovači, ali i zlatari. Zavarivanje je korišćeno u to vreme prilikom izrade oruđa za rad i oružja, na prvom mestu, a zatim i prilikom izrade različitih posuda, pa i nakita. Podrazumeva se da je spajanje dva ili više metalnih delova na takav način bilo vršeno i na različitim građevinama. Iako nisu korišćeni savremeni aparati za varenje, naši preci su i te kako usavršili tu tehniku, a uz pomoć oruđa i materijala koji su im u to vreme bili na raspolaganju.
Takozvano kovačko zavarivanje je bilo razvijeno u periodu srednjeg veka. Dva metalna dela su u to vreme spajana na vatri. Zagrevanje bi dovelo do pojave takozvanog belog usijanja, a kovači bi spojene delove kasnije posipali uglavnom peskom, koji je korišćen za neku vrstu čišćenja. Slobodno se može reći da su to bili primitivni aparati za varenje, a koje su ljudi u to doba koristili. Zapravo je sve to dovelo do pojave modernih aparata, koji se danas mogu naći u prodaji. Da bi postupak zavarivanja bio završen sa uspehom, kovač je onda koristio čekić, kako ni izravnao spoj.
Smatra se da je upravo kovačko zavarivanje, istorijski posmatrano, najstariji postupak zavarivanja metala.
Koje vrste zavarivanja postoje ?
Kako je vreme odmicalo i ljudski rod se razvijao, došlo je do značajnih otkrića. Aparati za varenje su samo jedan segment tih otkrića, dok je takođe vrlo važno i otkriće električnog luka i njegovo korišćenje između metala i ugljene elektrode, što se zbilo početkom 19 – og veka.
Kasnije je počelo da se primenjuje zavarivanje gasnim plamenikom, pa takozvano zavarivanje pod praškom, a nedugo nakon toga je otkriveno i zavarivanje MIG i TIG postupkom, te zavarivanje MAG postupkom, kao i zavarivanje plazmom i drugi postupci.
Ono što ne treba izgubiti iz vida jeste da su se i aparati za varenje vremenom razvijali, te da se za različite tipove zavarivanja koriste namenski aparati. Vrlo je važno da osoba koja vrši zavarivanje pre toga bude precizno upoznata sa time na koji način funkcioniše konkretni aparat za zavarivanje, ali i sa celokupnim postupkom, kako bi on bio izveden u skladu sa standardima.