Štednja je pametan oblik prikupljanja sredstava radi neke buduće investicije. Izuzetno su mudar oblik odvajanja novca i šansa za njegovo uvećanje.

Svi smo se nekada susreli sa nekim oblikom štednje i dobro su nam došla sredstva koja smo imali na raspolaganju za neko kasnije ulaganje. Štednja u banci je najbolji način čuvanja sredstava gde banka, u vaše ime, deponuje štedne uloge i za uzvrat vam daje kamatu. Dakle, kada se pametno plasira višak sredstava moguće je da vam ta vaša sredstva donesu i zaradu.

Sve što želite da znate o štednji nalazi se u nastavku teksta, nastavite sa čitanjem.

Štednja – koje su osnovne vrste?

Banka nudi različite vrste štednje i različite kamate u zavisnosti od nekoliko faktora ulaganja. Za razliku od čuvanja u „slamaricama“ ovo je najbezbedniji model deponovanja sredstava koja neće izgubiti na svojoj vrednosti.

Banka je zainteresovana za ove aranžmane jer deponovana sredstva koristi za svoje potrebe i multiplikuje zaradu. Zbog toga su više nagrađeni oni iznosi koji imaju dugoročan termin deponovanja pa se štednja deli na:

– štednju po viđenju

– oročena štednja

Kod prve varijante kamate na deponovana sredstva su niže jer ih vlasnik računa može povući sa svog računa u svakom trenutku što znači da banka mora sredstva imati na raspolaganju kada god to zatreba klijentu.

Oročena štednja se oročava na određen, duži period što banci daje sigurnost ulaganja i za uzvrat klijentima daje veću kamatu na štednju. U slučaju raskida ugovora plaćaju se penali i gubi deo zarade pa o ovom aranžmanu treba razmišljati samo ako ste sigurni da vam sredstva neće zatrebati.

Druga vrsta štednje je:

– dinarska štednja

– devizna štednja

I ovde banka daje različite kamatne stope u zavisnosti da li je štednja u dinarima ili devizama pa klijenti imaju različite opcije pri ulaganju sredstava.

Zašto je dobro da postoji štednja?

Štednjom se unapred planiraju sredstva za buduće troškove što je jako dobar način planiranja budžeta.

Da bi se štednjom zaradilo, dobro bi bilo razmisliti o vrsti ulaganja tako da sredstva budu dostupna onda kada je to potrebno. Dugoročna štednja će doneti višu zaradu pa ako planirate veća ulaganja, sadašnji iznos oročite na što duži period.

I kratkoročna štednja ima svoje prednosti i iako neće doneti veliku kamatu, ovakav način odvajanja sredstava je mnogo bolji nego bilo koji drugi načini čuvanja viška novca. Reč je o tome da ovaj novac jeste dostupan, ali je ipak deponovan u banci i zahteva proceduru vraćanja. Zato se neće trošiti lako pa će i biti prikupljen mnogo brže.

Na ovaj način se može uštedeti za mala zadovoljstva, letovanje ili velika ulaganja. Ovakvi troškovi inače opterećuju budžet i umesto da se otplaćuju kroz rate, mnogo je mudrije odvajati višak sredstava onda kada je to moguće i tako mnogo lakše otplatiti obaveze.

Uvek se može štedeti. Umesto kredita koji imaju striktnu mesečnu obavezu, mnogo je bolje unapred ostavljati sredstva i tako lakše otplatiti obaveze. Banke za uzvrat daju kamatu koja zavisi od toga na koliko su sredstva deponovana, ali što je iznos veći, to će i prihod biti viši.

Na kraju se uvećana sredstva podižu i koriste za svaku potrebu koja vam se ukazala pa se ništa ne gubi, a mnogo dobija.