Soju mnogi smatraju za žitaricu, zbog načina uzgoja, iako ona pripada porodici leguminoza. U svetu usevi soje zauzimaju visoko četvrto mesto po zastupljenosti, odmah nakon najpopularnijih žitarica – pšenice, kukuruza i pirinča.
Zašto je soja jedan od najpopularnijih useva?
Odgovor na pitanje zašto se soja gaji u izuzetnim količinama možemo pronaći u njenoj zastupljenosti u brojnim granama privrede. Primarnu svrhu je zauzela u ljudskoj i životinjskoj ishrani. Zbog svog bogatog proteinskog sastava soja je jedna od glavnih prehrambenih namirnica u vegetarijanskoj ishrani. Takođe, od otpadaka soje se pravi stočna hrana bogata proteinima, koja je visokokvalitetna.
Za razliku od ostalih leguminoza, soja sadrži manju količinu ugljenih hidrata, a veću količinu proteina (do 50%) i masti (do 25%). Preradom soje dobijaju se proizvodi različite namene, a sama biljka i njen plod imaju i lekovita svojstva, te je soja zastupljena i u farmaceutskoj industriji.
Soja se poslednjih decenija uzgaja i u Srbiji – iskoristivost celokupne biljke i njenog ploda izazvali su pažnju domaćih poljoprivrednika. Soja se prerađuje ili prodaje u zrnu, dok se ostaci soje – slama, baliraju i koriste kao gorivo za zagrevanje industrijskih prostora i domaćinstava.
Za preradu soje potrebna je aparatura za ekstrudiranje, dok je su za proizvodnju zrna potrebni prostor za skladištenje, sušare i mašine za pakovanje u otvorene vreće.
Koji su uslovi potrebni za gajenje soje?
Soja se može gajiti na svim zemljištima na kojima se gaji i kukuruz – bitno je da su dobro struktuirana i da imaju dobra vodno-vazdušna svojstva. Zemljište treba da bude plodno i rastresito, sa dobrom drenažom. Obradiva zemljišta širom Srbije poseduju upravo ove nabrojane kvalitete za uzgoj soje.
Pored zemljišta bitni faktori za rast biljke su toplota i količina vode.
Iznikle biljke podnose hladnoću do -5 stepeni. Na nižim temperaturama im strada lišće, ali ako kotiledoni nisu oštećeni biljka će nastaviti da se razvija. Za rast i razvoj optimalna je temperatura od 18 do 24 stepena. Ako leti temperatura prelazi 32 stepena može se loše odraziti na cvetanje i broj mahuna, odnosno prinos – broj zrna.
Soja zahteva vlagu, naročito u periodu vegetacije. Optimalno je 450 do 500mm vode, naročito u periodu od juna do avgusta. Ako su leta sušna, soju je potrebno navodnjavati.
Soja se seje u maju, junu ili čak i julu, a žetva se vrši zavisno od vlažnosti zrna. Kada je zrno na 13-14% vlage najbolje je žeti soju, jer sve suvlje od toga dovodi do pucanja mahuna i gubitaka.
Prerada soje
- Za preradu soje potrebna je sledeća oprema:
- Sušara i silos za sušenje i skladištenje soje
- Pogon za pripremu – sita i drobilice
- Oprema za ekstrudiranje soje
- Mašine za pakovanje i prošivanje vreća
Nakon žetve sojino zrno prolazi kontrolu kvaliteta i čisti se od krupnijih nečistoća. Zrna se po stepenu vlage razvrstavaju i suše se u sušarama, kako bi bez gubitka na kvalitetu mogla da budu skladištena u silosima na duži vremenski period. Optimalna vlažnost zrna soje je 13-14%, ali nekada se bere sa većom vlažnošću i potrebno je dosušiti.
Pre početka prerade soja se ponovo čisti. U pogonu se odvajaju zrna koja će se koristiti za proizvodnju punomasnih proizvoda i zrna za ekstrakciju ulja. Soja se zagreva vodenom parom, a zatim prolazi kroz valjke koji joj daju prepoznatljivi izgled flekica. Flekice se mogu koristiti u ljudskoj ishrani (sojino brašno i griz), a sojina sačma se koristi kao stočna hrana.
Nakon toga se vrši toplotna obrada i granulacija, nakon čega se dobijaju finalni proizvodi – sojin griz i sojino brašno. Sojino brašno je sirovina koja se koristi u prehrambenoj industriji za dobijanje prehrambenih proizvoda kao što su sojini odresci, ljuspice i komadići.
Pakovanje soje
Zavisno od krajnjih proizvoda, soja se uvrećava mašinama za pakovanje u otvorene vreće. Proizvodi koji se koriste za dalju preradu u prehrambenoj industriji pakuju se u vreće od 50kg, dok se za pakovanje sojine sačme koriste vreće od 50 do 250kg.
Mirić Servis doo u širokoj ponudi pakerica nudi veliki broj modela mašina za pakovanje u otvorene vreće. Za pakovanje soje, kao i svih ostalih sitno zrnastih i praškastih materijala, modeli pakerice koji najviše odgovaraju su Bruto i Mono neto. Oba modela automatski vrše proces uvrećavanja. Poseduju automatske korektivne vage, koje unapred odmeravaju količinu proizvoda koji se pakuje, a pogodne su za rad sa vrećama napravljenim od svih vrsta materijala.
Vreće se nakon punjenja zatvaraju mašinama za prošivanje džakova, tzv. šivaljkama. Šivaljke mogu biti prenosne ili statične, zavisno od obima proizvodnje. One koriste čvrsti industrijski konac za prošivanje džakova kako bi vreće bile dobro zatvorene, a proizvodi ne bi podlegli uticajima spoljašnje sredine.
Potražnja i ponuda soje
Soja donosi sigurne prinose i postiže dobru cenu otkupa, koja je godinama stabilna, zato se brojni poljoprivrednici odlučuju za njenu setvu. To je ulaganje sa gotovo sigurnim dobitkom.
Ako je soja dobro osušena može biti lagerovana duži vremenski period, bez gubitaka na kvalitetu. Tako može biti ponuđena na tržištu tokom cele godine. Potražnja za sojom koja nije genetski modifikovana ne jenjava, stoga je površine pod sojom imaju sve veći udeo u proizvodnji poljoprivrednih gazdinstava.
Za sojom u Evropi, gde je zdrava hrana na ceni, postoji ogromna potražnja, od čak 40 miliona tona godišnje, zbog čega se uvozi iz zemalja južne Amerike i Azije. U Srbiji pod usevima soje je prošle godine bilo 230.000 hektara, što ni blizu ne zadovoljava potrebe tržišta. Stoga je uzgoj soje unosan posao za poljoprivredna gazdinstva.
Posebno je značajno napomenuti da su svi delovi ove biljke iskoristivi. Nakon berbe ploda, sojina slama se balira i koristi se kao izuzetno ekonomično i kalorično eko-gorivo.