Razvod braka je veoma često posledica dugotrajane nesloge i koflikata koji postoje na partnerskoj relaciji, a skoro uvek je tako kada do razvoda dolazi upravo tužbom. Za razliku od sporazumnog razvoda braka koji je ipak posledica nekog dogovora između supružika, koji kraće traje i donekle je bezbolniji, proces razvoda braka pokrenut tužbom se obično ne završava na jednom ročištu, ukoliko ima dece obavezno je uključivanje i centra za socijalni rad, a nešto je i skuplji. Prema dostupnim statističkim podacima svaki četvrti brak u Srbiji se razvede, a ukoliko nije sporazumni, ovaj proces može trajati mesecima.
KO I KADA PODNOSI TUŽBU ZA RAZVOD BRAKA?
Tužbu za razvod braka podnosi jedan od supružika, onda kada dođe do eskalacije porodične situacije izazvane učestalim partnerskim konfliktima i kada ne postoji mogućnost dogovora dve strane. Dovoljna je volja jedne strane da se brak razvede tj. da bi se uopšte pokrenuli postupci u tom pravcu. Takođe, to podrazume da se supružnici ne slažu tj. da nemaju sporazum oko pitanja važnih za status maloletne dece (vršenje roditeljskog prava, kontakti sa drugim roditeljem sa kojim dete ne živi i pitanje mesečnog izdržavanja dece). Prilikom odlaska kod advokata po pravni savet i sačinjavanje samog teksta tužbe za razvod braka potrebno je poneti izvod iz matiče knjige venčanih i izvod iz matične knjige rođenih za maloletnu decu. Kako je svaka porodica jedinstvena, a porodične situacije specifične, ne postoje usko definisani univerzalni modeli i rešenja, pa se tužbe prilagođavaju tome.
TOK POSTUPKA
Ovako prethodno opisana tužba za razvod braka predaje se u nadležnom osnovnom sudu po mestu boravišta ili prebivališta. Sud potom poziva parnične stranke na ročište, a u međuvremenu od nadležnog centra za socijalni rad traži nalaz i mišeljenje u vezi vršenja roditeljskog prava nad maloletnom decom (ko je od roditelja podobniji) i na koji način će se odvijati lični kontakti deteta sa roditeljem sa kojim ne živi. Sud će postaviti neka pitanja parničnim strankama u toku saslušanja koja su usko vezana za sam postupak koji je u toku, a ona se tiču njihovog statusa zaposlenja, visine prihoda i potreba dece. Sve to je u svrhu određivanja visine izdržavaja za dete ili decu. Tokom celog postupka imaćete mogućnost da se konsultujete sa vašim advokatom, a ono što je u obavezi da rukovodi sve državne organe uključene u ovaj proces jeste princip najboljeg interesa deteta, a ne želja nekog od roditelja. Ishod postupka je presuda suda kojom su sve prethodno navedene stavke definisane. Ukoliko jedna od strana nije zavodoljna donetom presudom postoji mogućnost žalbe u roku od 15 dana.
TROŠKOVI KOJE OVAJ PROCES IZISKUJE (EMOTIVNE I FINANSIJSKE)
Tužba za razvod braka sadrži na samom kraju i stavku o tome ko će snositi troškove postuka, tj. predlog. U ovom slučaju, kada je postupak razvoda braka pokrenut tužbom, najčešće se traži da tuženi snosi troškove postupka u celosti, odnosno da naknadi troškove postupka tužiocu. Sve aktivnosti advokata koje uključuje tužba za razvod braka (sastavljanje podneska, savetovaje ili zastupanje advokata) imaju svoju definisanu cenu koja je određena adokatskom tarifom, a koju propisuje advokatska komora. Ipak, sud na kraju donosi odluku o tome ko će snositi troškove i kako. Pored tih troškova koji se odnose na advokatske usluge, podnosilac tužbe moraće da plati i taksu sudu za podnošenje tužbe za razvod braka koja je takođe propisana, ali i nakon donošenja presude, kada se brak razvede. Moglo bi se reći da je tužba za razvod braka samo ,,kap koja je prelila čašu“ i da je možda emotivni gubitak ili trošak mnogo veći od finansijskog. Govorimo o veoma bolnom procesu za obe strane, emotivno obojenom, zato se naoružajte strpljenjem, unutrašnjim snagama, podrškom porodice i prijatelja.