Viski je piće starih keltskih monaha koji su još u petom veku posle Hrista pravili ovaj, kako su ga često nazivali “eliksir” od autohtonih sorti žitarica. Dakle, prve proizvedene količine viskija vezuju se za manastire u Škotskoj i Irskoj. Još od davnina ove dve zemlje vode pravi mali “rat” o tome koja je od njih dve kolevka viskija. Danas je opšte prihvaćeno u celom svetu da viski potiče iz Irske, iako se Škoti i posle toliko godina ne bi složili sa tom konstatacijom. Sve do početka srednjeg veka ovo piće se proizvodilo po manastirima i predstavljalo je retku privilegiju sveštenih lica koja su u njemu uživala. Polako, vremenom, običan narod otkriva način proizvodnje pa se počinje proizvoditi u kućnim uslovima. To je period kada se, posle hiljadu godina, viski iz manastira seli u domove irskog seljaka i ratara.
Viski se proizvodi od žitarica i u prvo vreme svog nastanka pravio se od autohtonih sorti žita, pa ga je bilo moguće napraviti od pšenice, raži, ječma, ovsa i kukuruza.
Ime ovog pića potiče od stare keltske reči usque što znači voda ili kako su je oni zvali voda života. Vremenom termin od koga je nastao naziv doživljava prilagođavanje rečniku savremenog čoveka pa danas imamo izvedenicu whiskey od reči usque. I tako je vremenom voda života postala na daleko čuveni viski kojeg i danas ljudi konzumiraju sa istim užitkom kao i pre 15 vekova.
Tehnologija proizvodnje viskija vekovima se dopunjavala i u međuvremenu osavremenila, ali neki važni procesi koji su se koristili u proizvodnji tada važe i danas. Pravi se od žitarica, zatim vrlo važna stavka u tehnologiji proizvodnje jeste da viski mora odležati u bačvama koje su pravljenje od drveta i to hrastovog, kako bi dobio potrebnu boju, ukus i miris.
Ako se zaputimo još dalje u prošlost, hroničari beleže da se piće slično današnjem viskiju proizvodilo u staroj Indiji u 8. veku pre nove ere, a postoji podatak da ga Aristotel pominje u svojim spisima.
Legenda kaže, da Sveti Patrik, zaštitnik Irske, pored toga što je podučavao ljude veri, učio ih je i kako se priprema viski. Irska je sebi dala za pravo da se prozove postojbinom viskija i to je po mnogim istoričarima i hroničarima potpuno opravdano.
Škoti ističu konkretne dokaze iz 15. veka, u vreme kralja Džejsa IV koji je naredio da se napravi dvadeset bačvi vode života. Ova informacija podstakla je Irce da još dublje istraže poreklo viskija, pa su pronađeni dokazi da se prvi pisani trag nalazi u spisima jednog propovednika pra-Irca.
Tako je Irska dobila istorijsko pravo, pa se može pohvaliti činjenicom da je kolevka viskija.
I pored ovog saznanja danas, najveće količine viskija dolaze iz Škotske, Irske i SAD.
Proizvodnja viskija
Za proizvodnu viskija koriste se žitarice. Najčešće ječam, mada se može koristiti i raž, ovas, pšenica ili kukuruz.
Osnovna sirovina koja se koristi u proizvodnji viskija, ista je kao i za proizvodnju piva. U pitanju je slad koji se dobija od ječmenog zrna ili zrna neke druge žitarice.
Proces dobijanja slada je specifičan. Ječmeno zrno potapa se u vodu i tako potopljeno stoji sve dok ne nakupi dovoljno vlage i ne postigne idealno stanje za stvaranje korene i lisne mase. Tehnolozi kažu da je procenat vlage koje zrno treba da ima od 45-50%.
Ovako pripremljeno zrno odnosi se u klijališta gde se izlaže najpovoljnijim mogućim uslovima za klijanje. Vlažna i sveža atmosfera, idealna temperatura omogućava zrnu klijanje u roku od 7-10 dana. Posle toga zrno se nosi na sušenje gde se vlaga smanjuje na ispod 5%. Idealno je na 4% i taj postupak se naziva otklicavanje.
Ovaj proces je vrlo važan, a bitno je pomenuti da je tehnologija proizvodnje viskija vrlo složena i strogo kontrolisana kako bi se dobila željena boja, ukus i miris. U toku proizvodnje ne sme se izgubiti kvalitet zrna niti slad koji se dobija razgradnjom skroba i ugljenih hidrata.
Ti šećeri koji se kasnije zasejavaju i mešaju sa vodom i kvascem jako su bitni u procesu fermentacije. Iz prostog razloga što se kvasac hrani šećerima. Zrno može da se zasejava kvascem kad u njemu nema više skroba i kad se stvori takozvana zašećerena komina.
Fermentacija počinje tako što se komina meša sa kvascem. Kvasac se hrani šećerima i u tom procesu oslobađa etil-alkohol i ugljen dioksid.
Proces destilacije se ponavlja više puta, najčešće dva do tri puta i na kraju se dobija destilat velike čistoće i visokog kvaliteta koji sadrži oko 70% čistog etil-alkohola. Ono što dalje određuje kvalitet viskija jeste njegovo zrenje koje se odvija u drvenim buradima napravljenim od hrastovog drveta. Ovde viski dobija svoju čuvenu boju i aromu.
Proces zrenja razlikuje se od proizvođača do proizvođača i to je upravo ono što čini svaki proizvedeni viski autentičnim. Na kvalitet viskija takođe utiče veličina hrastovih buradi, zatim podrumski ulovi, vreme koje viski provede u buretu i td.
Danas je proizvodnja viskija toliko usavršena i raznolika da se proizvođači igraju sa ukusima i takmiče ko će proizvesti bolji viski. Kod nekih svetski poznatih brendova važi pravilo da ne postoji isto bure viskija u podrumu, odnosno da se viski u svakom buretu razlikuje po svom ukusu.
Danas je proizvodnja viskija dovedena gotovo do savršenstva a popularnost ovog pića kao i potražnja za njim stavlja ga među prvih pet najpoznatijih alkoholnih pića na svetu.
Vrste viskija
Kada su u pitanju vrste viskija možemo reći da postoji veliki broj na tržištu kao i veliki broj proizvođača istog. Svi oni imaju za cilj da osvoje što veći broj ljubitelja pa su stoga u opciji razne tehnologije proizvodnje. Šta to znači?
Pored klasičnih viskija postoje i razni likeri na bazi viskija, sa lekovitim travama, burboni sa dodacima različitih ukusa voća, karamele i slično. Ovo su sve posebni tehnološki postupci koji zadovoljavaju i najtananija čula dobrih poznavalaca ovog popularnog pića.
Poznavaoci viskija tvrde da najskuplji viski ne mora obavezno da znači da je i najukusniji. Pa su tako poneki primerci dostizali na aukcijama cenu i do pola miliona dolara za litar. Šta ga čini toliko skupim? Nije lako odgonetnuti, ali najverovatnije je u pitanju ime kompanije koja ga je stavila u promet, kvalitet i vreme sazrevanja.
Nećemo pominjati brendove i nazive destilerija koje se bave proizvodnjom viskija ali ćemo se osvrnuti na vrste koje se mogu naći na tržištu.
Jedna od takvih popularnih vrsta koja je pokupila simpatije i najprefinjenijih uživalaca ovog pića jeste viski liker koji se pravi od začina, meda i lekovitih trava. Naravno u osnovi je pravi viski proizveden po najboljoj recepturi. Ovaj viski se nalazi među prvih deset najpopularnijih viskija na svetu.
Takođe, poznate destilerije se trude da svojim inovacijama u tehnologiji proizvodnje osavremene i oplemene ukus viskija dodajući mu zanimljive sastojke poput određenih egzotičnih začina ili jednostavno kombinacijom ukusa ili više različitih viskija, pa se tako postiže fina nota koja zadovoljava sva čula.
Tako imamo viskije koji se prave od deceniju starog raža ili ječma sa dodatkom ukusa divlje nane ili oraha itd. Sve ove kombinacije daju viskiju poseban ukus ali i posebno mesto među potrošačima.
Obzirom na poreklo viskija, možda je zanimljivo pomenuti da se među deset najboljih viskija na svetu nalazi i jedan viski koji se proizvodi na Tajvanu. Šta ga čini toliko posebnim? Voda koja se koristi za potapanje zrna uzima se iz prirode sa planina, zatim začini i bačve u kojima sazreva itd. Sve ga ovo čini specifičnim i traženim na tržištu.
Još jedna zanimljivost iz sveta viskija… Među najpoznatijim proizvođačima nalazi se i jedna japanska destilerija koja je nastala slučajno, vlasnik je poželeo napraviti viski posle svog putovanja u Škotsku. Ova kompanija u Japanu danas proizvodi jedan od najtraženijih viskija na svetu a specifičan je po tome što se proizvodi na starinski i tradicionalan način. Sušenje zrna se vrši tradicionalnom metodom uz pomoć kvalitetnog uglja. Sazreva u posebnim bačvama širokog dna. Proizvodnja, veličina, kvalitet i debljina same bačve takođe utiče na kvalitet viskija tako da su i bačve deo tajne recepture.
Ovo su svakako samo neki od viskija koji se mogu naći u širokoj ponudi. Danas je proizvodnja ovog pića davno prebacila granice puke potrebe i svela se na zadovoljavanje najosetljivijih čula i hedonizam. Proizvodnja viskija spada u umetnost u svakom smislu.
Podelu viskija možemo izvršiti i po tome odakle nam dolazi. Uzimajući to u obzir među najpoznatijima su škotski, irski i američki viski.
Škotski viski
Škotski viski je karakterističan po tome što se destilizuje i do tri puta a period sazrevanja u buradima je minumim tri godine. Postoji više vrsta škotskog viskija, a najpoznatije su:
- Malt viski – pravi se isključivo od ječmene sladi.
- Grain viski – koji se pravi od različitih žitarica. Koriste se i one koje sadrže više sladi i one koje sadrže manje a karaktristično je za njega što je jači od malta i ima veći procenat alkohola.
- Blended, odnosno mešani viski – koji se sastoji od dve ili više vrsta viskija izmešanih i to su najkomercijalniji viskiji na svetu. Njihova proizvodnja je velika, cena im je prilično pristupačna i mogu se naći na svim meridijanima. Između ostalog i kod nas je ovaj viski jedan od najprodavanijih.
Irski viski
Irski viski takođe ima svoje karakteristike. Kao glavnu navode njegovu pitkost, mekoću i zakonom propisane karakteristike koje mora da ispunjava. U to spada tehnološki postupak koji se koristi pri proizvodnji i vreme koje mora provesti u bačvama prilikom zrenja. Postoji nekoliko popuranih destilerija u Irskoj koje proizvode svetski poznate brendove viskija.
Američki viski
Kada je američki viski u pitanju postoje dve vrste. Straight i blend.
Za njega je karakteristično to što se proizvodi od kukuruza, tačnije, mora imati 51% kukuruznog slada, zatim mora biti poreklom iz SAD i naravno mora da sazreva propisani period u hrastovim bačvama.
Služenje viskija
Kada je služenje i čuvanje viskija u pitanju to zavisi od tradicije, a svakako da određeni narodi i ljubitelji viskija imaju rituale koji su karakteristični pri služenju i konzumiranju ovog pića.
Amerikanci ga piju na jedan način, Irci na drugi, u Japanu se pije takođe na poseban način. Temperatura na kojoj se čuva viski ne sme biti veća od 10 stepeni. Prema viskiju se odnosi sa poštovanjem tako da se flaše sa pićem ne drže na podu ili položene već uspravne na posebnom mestu.
Uz viski se u nekim kulturama služi voda ili led, a led služi da rashladi i razredi piće. Gost sam odlučuje koliko će kockica leda dodati u viski. Ovo nemojte raditi ako viski želite da pijete u Irskoj. Irci piju isključivo čist viski. Sve ostalo je za Irce nedozvoljena radnja i skrnavljenje ovog obožavanog pića.
Čaša takođe mora biti posebna, najčešće cilindrična i ne sipa se nikada puna. viski se sipa na “dva prsta” dobro izvežbani barmen će vam servirati viski gotovo uvek u kap koliko treba.
U Americi se uz viski servira meza i led obavezno. U Japanu dimljena riba.
Dakle, tradicija i specifičnosti svakog naroda dodale su ispijanju viskija neku posebnost. Proizvođači su mu opet dali neku svoju notu kada je kvalitet u pitanju. Sve ovo čini viski najpopularnijim alkoholnim pićem današnjice.
Što se tiče izbora i ponude ona je ogromna a vi pronađite ukus koji vama najviše prija. Ono što je sigurno jeste da viski zaslužuje titulu koju nosi. Pošteno se izborio za svoje mesto pod suncem posle dugih 15 vekova.
Izvor: Terminal Beograd