Leto je prava riznica vitamina i minerala iz sezonskog voća i povrća, pa ovu priliku ne treba propustiti za jačanje dečijeg imuniteta. Deca su leti stalno u pokretu tako da treba voditi računa i o dovoljnom unosu tečnosti, posebno što se telo deteta ne hladi tako efikasno kao telo odrasle osobe.
Pravilo je da detetu treba ponuditi tečnost u redovnim intervalima, dakle ne čekati da dete kaže da je žedno. Osim tečnosti detetu treba ponuditi voće i povrće koje je puno vode i odlično osveženje za vrele letnje dane.
Odličan izvor vitamina za decu, minerala i tečnosti iz sezonskog voća i povrća su krastavci, paradajz, zelena salata, kupus, šargarepa, lubenica, dinja, jagode, maline, kupine.
Osvežavajući krastavci
Krastavci su bogati vitaminom C i vitaminom A. Takođe, sadrže kalcijum, fosfor, magnezijum, gvožđe, vitamin B6, folnu kiselinu, tiamin, niacin.
Deca vole da jedu krastavac i kao užinu. Isecite ga na kriške po dužini i ohladite u frižideru. Deca će uživati u ovom letnjem i zdravom osveženju. Krastavac se uvodi u dečiju ishranu posle 10-og meseca.
Sočni paradajz
Paradajz prosečne veličine sadrži oko 47% preporučenog unosa vitamina C, i u proseku 22% preporučenog unosa vitamina A. Od ostalih vitamina i minerala tu su vitamin K, folna kiselina, niacin, kalijum, fosfor, magnezijum, kalcijum, natrijum, gvožđe.
Zbog visokog sadržaja vitamina C, paradajz značajno pomaže apsorpciju gvožđa. Kod beba paradajz u ishranu se uvodi između 10-og i 12-og meseca.
Zeleno povrće
Zelena salata, kupus, brokoli su jedan od najvećih izvora vitamina i minerala. Decu treba učiti da jedu salate uz svaki obrok. Pored toga što osvežavaju ceo organizam, grade imuni sistem i štite organizam od raznih bolesti.
Zelena salata sadrži vitamine A i C, a od minerala ima gvožđa, kalcijuma, cinka, bakra, magnezijuma i fosfora. Takođe, sadrži i vitamini B1, B2, B6, koji su neophodni za razmenu materija i funkcije nerava. Uvodi se u dečiju ishranu nakon 6-og meseca.
Slatka šargarepa
Šargarepa je neizostavna namirnica u dečijoj ishrani tokom letnjih meseci. Bogata je betakarotenom koji štiti kožu od štetnog UV zračenja. Betakaroten se u organizmu pretvara u vitamin A koji je od posebnog značaja za rast i razvoj dece.
Šargarepa sadrži vitamine A, C, B1, B2, B3, B6, B9, E i K. Od minerala sadrži kalijum, magnezijum, gvožđe, kalcijum i fosfor. Odličan je izvor vlakana koja su značajna za dobru probavu a predstavlja i odličan izvor ugljenih hidrata.
Kuvana šargarepa je jedna od prvih namirnica koja se uvodi u dečiju ishranu. Mnoga starija deca vole da jedu i „živu“ šargarepa pa je treba ponuditi kao zdravu užinu. Ako je ohlađena u frižideru, deca će je sigurno sa zadovoljstvom pojesti.
Lubenica i dinja
Lubenica je puna vitamina i antioksidanasa, a sadrži čak 92% vode. Starija deca je obožavaju a bebama se može uvoditi i ishranu posle 10-og meseca. Vitamin C iz lubenice značajan je za izgradnju bebinog imuniteta, a vitamin A povoljno utiče na bebinu kožu i zdravlje zuba.
Dinja ima visok sadržaj vitamina A, vitamina C i jako veliku koncentraciju betakarotena što je čini odličnom hranom koja pomaže zdravom vidu i štiti kožu od štetnog sunčevog zračenja.
Dinja se može uvoditi u bebini ishranu nakon 6. meseci starosti i često čini bazni sastojak mnogih kašica za bebe.
Bobičasto voće
Bobičasto voće (jagode, maline, kupine, borovnice) obično je dostupno tokom celog leta. Sadrži puno antioksidanasa i vitamina C koji jačaju imunitet dece. Mogu biti izvrsna grickalica za užinu a mogu se dodavati žitaricama i jogurtu za doručak.
Bobičasto voće uvodi se u dečiju ishranu obično nakon prvog rođendana.
Za decu uvek treba odabrati sveže voće i povrće, po mogućnosti iz organskog uzgoja. Treba voditi računa da sve namirnice budu dobro oprane i čuvane u odgovarajućim uslovima, odnosno u frižideru.
Izvor: