Vladimir Vladimirovič Nabokov je rusko-američki romanopisac, pesnik, dragamturg i prevodilac. Jedan je od najznačajnijih stvaralaca modernizma i postmodernizma i jedan od najmanje shvaćenih pisaca, koje i dan-danas prati veo određene doze neshvaćenosti, čak i u akademskim krugovima.
Vladimir Nabokov je bio erudita i izuzetno plodan pisac sa vanvremenskim, provokativnim, hrabrim i odvažnim idejama koje su pomerale granice svetske književnosti i koje su, naročito u ranijim vremenima kada je živeo i stvarao, izazivale oprečna mišljenja. Važno je istaći već na početku da je Nabokov pripadao onim piscima koji se nisu libili da u svojim delima raslojavaju ljudsku dušu do mračnih nivoa, nešto slično onome što je radio Dostojevski u svojim delima i zbog čega ga nazivaju pretečom psihoanalize.
Baš zbog toga, Nabokova, kao i bilo kojeg drugog velikana svetske književnosti ili bilo koje delo uopšteno govoreći, ne bi trebalo shvatati bukvalno i lišeno dubine koju poseduje – svako delo, a naročito dela provokativnih pisaca kao što je Nabokov, trebalo bi da se tumači sa više aspekata i uloži trud kako bi se proniklo u samu srž dela i motiva.
Njegova najpoznatija dela su: Lolita, Očajanje, Smeh u tami, Pogledaj alekrine, Sabrane priče, Bleda vatra. Iako je njegov opus mnogo širi od navedenog, u ovom tekstu pozabavićemo se ovim naslovima i bliže ih prikazati.
Lolita
Roman Lolita je napisan 1955. godine na engleskom jeziku koji je autor kasnije preveo i na svoj maternji – ruski. Tematika ovog romana vrlo provokativna i razlog zbog kojeg je roman umnogome bio osporavan, cenzurisan i zabranjivan – sredovećni muškarac se zaljubljuje u maloletnu devojčicu i sa njom razvija ljubavno-seksualni odnos.
I pored izvrsnih kritika koje je roman dobio, ovo delo je Nabokova obeležilo kao pisca kojeg ne može čitati i shvatiti svako, jer se vrlo lako može skliznuti u osudu i negodovanje zbog koketiranja sa pedofilijom. Ipak, kao što je rečeno na početku, Nabokova bi trebalo čitati i tumačiti sa metanivoa, posmatrati ga iz šire perspektive i ako ni u čemu drugom, onda makar uživati u savršenom, neprevaziđenom i visoko kvalitetnom načinu pripovedanja.
Očajanje
Roman Očajanje je sedmo delo ovog eminentnog pisca, napisano 1934. godine. Radnja prati glavnog junaka po imenu Herman Karlovič, biznismena koji živi sa svojom ženom u Berlonu i jednog dana iznenadno upoznaje Feliksa, muškarca koji izuzetno liči na njega. Zaplet radnje se dešava kada Karlovič kuje plan da ubije svog dvojnika zarad finansijske koristi.
Smeh u tami
Ljubitelji Nabokove književnosti su upoznati sa činjenicom da je Nabokov kreirao prototip Lolite u ovom romanu još 1932. godine, mnogo pre nego što je napisao Lolitu. U ovoj knjizi on opisuje ljubavni trougao u čijem je središtu mlada, zavodljiva i fatalna devojka po imenu Margo.
Pogledaj Arlekine!
Poslednji završeni roman Nabokova pod nazivom Pogledaj Arlekine! je delo koje je po mnogo čemu značajno. Neki ga čak nazivaju i pseudoautobriografijom autora koji se za života susretao sa mnogim malicioznim komentarima na račun svojih provokativnih ideja. Ovaj roman predstavlja svojevrsni obračun pisca sa svima koji su njegova dela lišavali elementa na koju bi trebao da ima pravo svaki pisac, a to je umetnička sloboda.
Sabrane priče
Pre nego što je njegov roman Lolita doživeo svetsku popularnost, Nabokov je napisao niz priča i romana na ruskom jeziku koje su se uglavnom bazirale na tematici emigracije, ali i autobiografskim iskustvima. Zajedno sa sinom Dmitrijem, Nabokov je sakupio sve te spise u dvotomnu knjigu koja sadrži šezdeset i sedam priča.
Bleda vatra
Roman Bleda vatra je delo napisano u crnohumornom tonu koje oslikava literarnu superiornost, stilsku veštinu i ingeniozni narativ ovog velikog pisca. Ovo delo se smatra jedinim od najznačajnih Nabokovljevih dela koje je svrstano među najveća literarna dela XX veka.