Zaštita životne sredine postaje imperativ. S obzirom da sve što se preduzima na tom planu, iako daje rezultate, ostvaruje se i sporo i nedovoljno. Zato je uspeh u zaštiti zdravog života na planeti merilo naše odgovornosti prema sebi i životnom okruženju oko nas.
Očuvanje prirode izražava naš odnos prema budućim generacijama – koliko dajemo šansu da i novi naraštaji mogu uživati u prirodnim lepotama i bogatstvu resursa. Ujedno dajemo svoj doprinos globalnim naporima za očuvanje jedinog staništa koje imamo.
Briga za zdravu životnu sredinu od suštinskog je značaja i za dobrobit ljudi i za održivost ekosistema koji podržavaju život na planeti. Čista voda, vazduh i zemljište su osnovni preduslovi za ljudsko zdravlje i kvalitet života, za opstanak biljnog i životinjskog sveta. Sprečavanje zagađenja i degradacije prirodnih resursa doprinosi poboljšanju i očuvanju životnih uslova.
Prekomerno nastojanje čoveka da vlada prirodom dovelo je do narušavanja sveobuhvatne prirodnosti i pobune prirode u vidu klimatskih promena koje se ne mogu kontrolisati. Aspekti te pobune su brojni prirodni akcidenti koji ugrožavaju i prete dostignutim civilizacijskim vrednostima. Otapanje masivnih glečera na polovima, velike poplave, vetrovi orkanske jačine i druge pojave opomena su da se što efikasnije mora raditi na smanjenju emisije gasova sa efektom staklene bašte i boljoj kontroli drugih štetnih uticaja.
U čemu je značaj standarda ISO 14001
Sa ciljem zaštite i očuvanja životne sredine, Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) donela je međunarodni standard ISO 14001 koji specificira zahteve za efikasan sistem upravljanja životnom sredinom (EMS).
Nekoliko ključnih karakteristika standarda ISO 14001 podrazumevaju da sve vrste organizacija, bez obzira na njihovu veličinu, sektor ili geografsku lokaciju, organizuju sistematičan pristup u identifikaciji i upravljanju ekološkim aspektima svojih aktivnosti, proizvoda i usluga.
Razvijen je model Planiraj-Uradi-Proveri-Deluj (PDCA) koji uključuje planiranje ekoloških ciljeva, sprovođenje tih planova, proveru rezultata i preduzimanje korektivnih mera za kontinuirano poboljšanje zaštite i očuvanja životne sredine.
Prema standardu ISO 14001 organizacije moraju postaviti ciljeve i metode za poboljšanje svojih ekoloških performansi i redovno procenjivati svoj napredak. Sve preduzete mere i aktivnosti moraju biti usklađene sa relevantnim zakonima i propisima o životnoj sredini.
Jedan od bitnih ciljeva je očuvanje resursa i smanjenje otpada. Organizacije su dužne da urede načine za smanjenje otpada, efikasnije korišćenje resursa i minimiziranje negativnog uticaja na životnu sredinu.
Zaposleni koji se bave ovim aktivnostima u organizacijima moraju proći odgovarajuću obuku i tokom obavljanja posla imati efikasnu internu i eksternu komunikaciju koja će sveobuhvatno pristupiti rešavanju zaštite životne sredine kao kontinuiranog zadatka.
Sve preduzete ativnosti moraju biti dokumentovane i podložne redovnim revizijama, kako bi ekološki procesi ostali usaglašeni sa standardom.
Prednosti implementacije ekoloških standarda
Implementacija ISO 14001 i drugih standarda u ovoj oblasti donosi organizacijama nekoliko bitnih prednosti:
– podizanje reputacije organizacije,
– poboljšanje ekoloških performansi,
– efikasnije korišćenje resursa,
– smanjenje troškova poslovanja,
– usklađenost sa zakonskim zahtevima,
– smanjenje rizika od ekoloških incidenata.
Implementacija ISO 14001 čini organizaciju konkurentnijom, a njena posvećenost zaštiti životne sredine može privući klijente i investitore koji takođe cene ekološki pristup u svom poslovanju.
Organizacije koji imaju sertifikovan sistem upravljanja životnom sredinom mogu imati i prednost kod potencijalnih poslovnih partnera i otvoreniji pristup novim tržištima.
Unapređenje standarda ISO 14001
Začetak standarda ISO 14001 obično se vezuje za Konferenciju o životnoj sredini i razvoju Ujedinjenih nacija u Rio de Žaneiru 1992. godine, na kojoj je inicirano razvijanje globalnih standarda za upravljanje životnom sredinom.
Već naredne godine Međunarodna organizacija za standardizaciju (ISO) formirala je Tehnički komitet ISO/TC 207 zadužen za standarde u ovoj oblasti.
Prvi standard ISO 14001 objavljen je 1996. godine i postavio je osnovne zahteve za uspostavljanje, implementaciju, održavanje i poboljšanje sistema upravljanja životnom sredinom.
U revizijama standarda koje su usledile naglasak je stavljen na lakšu implementaciju i usklađivanje sa drugim sistemima upravljanja kao što je ISO 9001 za upravljanje kvalitetom. Podignuta je odgovornost višeg menadžmenta u organizacijama i povećavana upotreba digitalnih medija.
Danas je ISO 14001 postao globalno prihvaćen standard za upravljanje životnom sredinom, pomažući organizacijama širom sveta da smanje negativan uticaj na životnu sredinu, usklade svoje poslovanje sa relevantnim zakonodavstvom i poboljšaju ekološku efikasnost.
Globalni forumi i inicijative za očuvanje zdrave planete
U međuvremenu je uvećan broj ključnih globalnih skupova, foruma i inicijativa koji su usmereni ka unapređenju zaštite životne sredine. Usvojeni su i važni sporazumi koji ukazuju na značaj saradnje između država i organizacija u ovoj oblasti.
Konferencija Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP) svake godine organizuje Okvirnu konvenciju UN-a o klimatskim promenama (UNFCCC) na visokom nivou, gde se pregovara o globalnim akcijama za borbu protiv klimatskih promena.
Usvojen je Pariski sporazum 2015. godine kojim su se zemlje obavezale da će raditi na ograničavanju globalnog zagrevanja. Aktuelni su i drugi sporazumi koji se odnose na razne aspekte očuvanja životne sredine, kao što je očuvanje biološke raznovrsnosti, korišćenja genetskih resursa, smanjenje plastičnog otpada, ublažavanje efekata suše, međunarodna trgovina ugroženim vrstama divlje flore i faune, upotreba obnovljivih izvora energije širom sveta i drugi.
Ovi skupovi i inicijative daju osnovu i promovišu globalnu saradnju u borbi protiv ekoloških izazova, omogućavajući državama i organizacijama da dele resurse, tehnologiju i znanje kako bi postigli zajedničke ciljeve u zaštiti životne sredine.