Jedna od najvažnijih žlezda u našem organizmu jeste štitna ili tiroidna žlezda. Locirana je u donjoj polovini vrata sa prednje strane i ima unutrašnje (endokrino) lučenje. Ima specifičan oblik koji podseća na oblik leptira, ali neke podseća i na oblik potkovice ili štita. Najveća je u ljudskom organizmu, meke je i elastične konzistencije i težine od 10-20 grama. Na njen rad direktno utiče hipofiza sistemom povratne sprege.
Hormoni štitne žlezde koje ona luči u krvotok direktno utiču na rad skoro svake ćelije u ljudskom organizmu odnosno imaju glavnu ulogu u metabolizmu. Oni su važni za neometan rast i razvoj, kao i za neurološku aktivnost i metabolizam jer regulišu brojne biohemijske procese u čovekovom organizmu.
Vrste, značaj i funkcija
Hormoni štitne žlezde su T4 (tiroksin) koji sadrži četiri atoma joda, T3 (trijodtironin ili tironin) koji sadrži tri atoma joda (za stvaranje oba neophodan je jod iz hrane) i kalcitonin (zadužen za regulisanje metabolizma kalcijuma). Kontrolu proizvodnje tiroksina i tironina vrši tireo stimulišući hormon (TSH) i on stimuliše proizvodnju i sintezu ova dva hormona štitne žlezde. On je jedna od analiza koja se radi u sklopu laboratorijskih provera.
Oni su važni jer stalnim otpuštanjem stabilne količine u krvotok pomažu regulisanju mnogih telesnih fukncija. Nepohodni su za rad svih ćelija organizma, a ključni su za razvoj nervnog sistema u fetalnom periodu. Tiroksin i tironin vezuju proteine, podstiču veću potrošnju energije i utiču na ubrzani rast mladih osoba. Osim toga oni podstiču sposobnost učenja i pamćenja, ali imaju i veliki uticaj na emocije. Doprinose seksualnoj funkciji kod oba pola, a kod žena su posebno važni kod održavanja trudnoće.
Kada bi trebalo da potražite savet lekara?
Neke promene u organizmu mogu ukazivati na poremćaj u radu ili poremećaj u hormonima štitne žlezde, a to posebno ako dolazi do smanjenog ili povećanog lučenja. Jasni znaci koji ukazuju da postoji problem u organizmu su poremećaji u saogrevanju kalorija (sklonost gojaznosti), kontrola kontrakcije mišiča, česte i nagle promene raspoloženja, zaboravnost, pojačano zamaranje i znojenje, promene srčanog ritma i tome slično.
Lekari specijalisti obaviće pregled uzimajući podatke o tegobama koje čovek oseća, uputiće na laboratorijsku dijagnostiku i proveru hormona štitne žlezde, ali i na ultrazvučni pregled.
Najčešća oboljenja su hipertireoza (pojačan rad) i hipotireoza (smanjen rad).
A najčešći simptomi su nagli gubitak kilograma ili naglo dobijanje kilograma u kratkom vremenskom periodu, zatim mogu biti usporeni ili ubrzani rad srca, intolerancija na toplotu ili hladnoću, izraženo suva ili vlažna koža i neregulisan menstrualni ciklus kod žena.
Faktori rizika za nastanak hipertireoze ili hipotireoze
Ova oboljenja mogu nastati kao posledica mnogo faktora, pojedinačnih ili udruženih, a rano uočavanje simptoma koji mogu da ukazuju na to i blagovremeno javljanje lekaru mogu se u početnoj fazi uspešno lečiti.
Faktori rizika koji se povezuju sa hipertireozom odnosno, pojavom pojačanog rada hormona štitne žlezde su pre svega nasledni faktori tj. postojanje istorije ovog oboljenja u bliskoj porodici. Žene su u odnosu na muškarce sklonije razvoju ovog oboljenja, a njemu su sklonije i osobe koje imaju već dijagnostikovan dijabetes i anemiju kao i druge autoimune i hronične bolesti.
Faktori rizika koji se dovode u vezu sa pojavom hipotireoze odnosno smanjenim radom takođe se odnose na prodičnu anamnezu, postojanje autoimunih bolesti, sa starosnom dobi (u poznijim godinama). Tu spadaju i trudnoća, operacija štitne žlezde, osobe koje su na terapiji radioaktivnim jodom i/ili zračenjem i češće se javlja kod žena.