birgerova bolest

Zdrav život bez cigareta

 

Pušenje predstavlja jedan od najaktuelnijih problema čovečanstva, čije posledice mogu biti veoma ozbiljne. Iako se dosta sluša o negativnim karakteristikama duvanskog dima, čini se da ljudi nisu dovoljno upoznati o zdravstvenim problemima koje prouzrokuje ova bolest zavisnosti.

Izloženi dejstvu štetnih materija u cigaretama, pušači brže stare, radna sposobnost im se smanjuje, češće se razboljevaju, direktno rizikuju da obole od različitih bolesti respiratornog sistema, kardiovaskularnih i gastroenteroloških bolesti, skraćuju svoj životni vek itd. 

Najveći problem je velika dostupnost cigareta deci i maloletnim licima, koji se upoznaju sa ovom lošom navikom još od najranijih dana, a sve zbog popularnosti u društvu. 

Svest o fatalnim posledicama štetnosti pušenja treba podići na viši nivo i usmeriti svoje napore u podučavanju najpre mladih osoba da se ne upuštaju u korišćenje ove štetne navike. U daljem tekstu, navešćemo neke od oboljenja koji su prouzrokovani pušenjem i udisanjem duvanskog dima, koji neretko mogu dovesti i do ozbiljnih smetnji u svakodnevnom životu.

Oboljenja disajnih organa – pluća puna katrana i čađi

Ukoliko ste pušač, verovatno ste već pri čitanju prvih redova ovog teksta odmahnuli rukom u znak negodovanja. Nikome nije prijatno čitati i slušati o bolestima, pogotovo ako ih svesno izazivate. Imajte na umu da se deca ugledaju na roditelje, tako da sigurno ne biste želeli ovakav život za svoje dete. Da li ste znali da posle svake cigarete u plućima ostane od 20 – 40 mg katrana? Kada uzmete u obzir broj popušenih cigareta tokom samo jednog dana, pa taj broj pomnožite sa brojem godina koliko upotrebljavate duvan, videćete da dobijena vrednost uopšte nije bezazlena. Čestice čađi, kao i katran utiču na pojavu različitih respiratornih bolesti i smetnji, kao što je jutarnji pušački kašalj, potom i hronični bronhitis, pneumonija ili karcinom. Zato kada uzmete cigaretu, dobro razmislite koliko se vaša pluća još mogu boriti za vas.

Negativan uticaj duvanskog dima na srce i krvotok – veći rizik za pojavu birgerove bolesti, srčanog i moždanog udara

Kardiovaskularni sistem je veoma osetljiv na štetne efekte pušenja. U krvotok dospeva preko 4 000 različitih supstanci iz cigarete, koje su veoma toksične, kancerogene i mutagene. Pravilno funkcionisanje srca i krvnih sudova u našem organizmu remete najviše dve supstance, a to su nikotin i ugljen monoksid. One uzrokuju snižavanje krvnih sudova i nakupljanje holesterola na njihovim zidovima, što povećava rizik od pojave srčanog i moždanog udara. Ugljen monoksid negativno utiče na pravilan rad srca, što dodatno pojačava rizik od nastanka pomenutih oboljenja. 

Birgerova bolest je samo jedna u nizu stanja izazvanih upotrebom cigareta,  koja pogađa pretežno mlađu i srednju mušku populaciju do 45 godina. Manifestuje se u vidu upala arterija i tromboze vena, koje dovode do sužavanja krvnih sudova u ekstremitetima. Poznata je i pod nazivom „pušačka noga“.  Simptomi ove specifične bolesti su grčevi i trnci u mišićima nogu, slaba cirkulacija, otoci, promena boje kože na nogama, pa čak i pojava rana i nekroze. Međutim, ukoliko prekinete sa pušenjem, za samo nekoliko dana može se osetiti poboljšanje, pa se bolest može kontrolisati uz adekvatnu terapiju. 

Digestivni trakt takođe trpi zbog duvanskog dima

Poznato je da cigarete utiču na pojavu neprijatnog zadaha, jer menjaju ph vrednost usta, zubi žute i stvaraju se naslage, a godinama se može razviti i parodontoza.

Duvanski dim može uticati i na pojavu gastritisa, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu, a mogu biti i uzročnici težih stanja, kao što je karcinom debelog creva. 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *