Grebanje u grlu, zapušen nos, kijanje i osećaj da nedostaje energije često su prvi nagoveštaji prehlade. Nekada se simptomi razvijaju postepeno, a ponekad je dovoljno nekoliko sati da svakodnevne obaveze postanu znatno napornije. Tada se najčešće traži način da se tegobe što pre ublaže i organizmu omogući dovoljno vremena za oporavak.
Prehlada je najčešće virusna infekcija gornjih disajnih puteva i kod većine ljudi prolazi spontano. To, međutim, ne znači da simptome treba ignorisati. Odmor, dovoljno tečnosti i pravilna primena preparata za ublažavanje tegoba mogu olakšati period dok se organizam bori sa infekcijom.
Posebnu pažnju treba posvetiti lekovima koji se koriste bez recepta. Mnogi preparati protiv simptoma prehlade sadrže više aktivnih supstanci, pa je važno znati šta se uzima i zbog čega. Kombinovanje nekoliko proizvoda bez provere sastava može dovesti do nenamernog uzimanja iste aktivne supstance iz različitih preparata.
Zato je najbolji pristup prehladi jednostavan — proceniti simptome, odabrati samo ono što je zaista potrebno i ostaviti organizmu dovoljno prostora za odmor.
Šta se zapravo događa kada počne prehlada?
Prehladu mogu izazvati različiti respiratorni virusi. Nakon kontakta sa virusom potrebno je određeno vreme da se pojave simptomi, a zatim se mogu razviti zapušen ili curav nos, kijanje, bol ili nelagodnost u grlu, kašalj i osećaj umora.
Tegobe se razlikuju od osobe do osobe. Nekome će najveći problem predstavljati nos, dok će kod druge osobe dominirati bol u grlu ili kašalj. Može se javiti i povišena temperatura, mada ona nije obavezna.
Važno je razumeti da preparati koji se koriste kod obične prehlade uglavnom ne uklanjaju virus koji ju je izazvao. Njihova uloga je prvenstveno ublažavanje određenih simptoma dok imunološki sistem obavlja svoj deo posla.
Zbog toga nije potrebno uzimati više različitih preparata samo zato što su namenjeni „prehladi“. Izbor treba prilagoditi simptomima koji su stvarno prisutni.
Odmor nije gubljenje vremena tokom infekcije
Pokušaj da se svakodnevni tempo nastavi bez ikakvih promena može dodatno otežati dane tokom kojih simptomi traju. Organizam tokom infekcije troši energiju na imunološki odgovor, pa potreba za odmorom nije neobična.
Dovoljno sna predstavlja jedan od najjednostavnijih načina da se organizmu obezbede uslovi za oporavak. Ako je moguće, tokom prvih dana korisno je smanjiti intenzivne fizičke aktivnosti i ostaviti više vremena za odmor.
Važan deo rutine je i unos tečnosti. Voda, čaj, supe i drugi odgovarajući napici mogu pomoći održavanju hidratacije. Topli napici nekim osobama dodatno prijaju kod nelagodnosti u grlu.
Nema potrebe ni za forsiranjem velikih obroka kada je apetit privremeno slabiji. Lakša i raznovrsna hrana može biti praktičniji izbor dok se apetit ne vrati.
Kesice za prehladu nisu sve istog sastava
Kesice za prehladu popularne su zbog jednostavne pripreme i činjenice da jedan preparat može biti namenjen ublažavanju više simptoma istovremeno. Sadržaj kesice obično se rastvara prema uputstvu proizvođača, ali je mnogo važnije od samog načina pripreme proveriti koje aktivne supstance proizvod sadrži.
Različiti preparati mogu imati različite kombinacije sastojaka. Neki sadrže lek protiv bola i povišene temperature, dok drugi mogu sadržati i komponentu namenjenu ublažavanju zapušenosti nosa ili druge aktivne supstance. Zato dva proizvoda sličnog izgleda i namene ne moraju imati isti sastav.
Upravo tu nastaje mogućnost greške. Ako se istovremeno uzima kombinovani preparat i još jedan lek protiv temperature ili bola, moguće je da oba proizvoda sadrže istu aktivnu supstancu, poput paracetamola. Tada se ukupna količina može nenamerno povećati.
Zbog toga pre primene treba pročitati sastav, doziranje, upozorenja i ograničenja navedena u uputstvu. Poseban oprez potreban je kod dece i adolescenata, trudnica, osoba sa hroničnim bolestima i onih koji već koriste druge lekove. Za njih izbor preparata treba proveriti sa lekarom ili farmaceutom.
Praktično pravilo je da se preparat ne bira prema tome koliko simptoma piše na prednjoj strani pakovanja, već prema tome koje aktivne supstance sadrži i da li su one zaista potrebne.
Zašto svaki simptom ne zahteva poseban lek?
Kada se istovremeno pojave zapušen nos, bol u grlu, glavobolja i kašalj, može se steći utisak da za svaki simptom treba koristiti poseban preparat. To nije uvek potrebno.
Blago grebanje u grlu može se ublažiti odgovarajućim napicima ili drugim jednostavnim merama. Zapušenost nosa nekada se može olakšati fiziološkim rastvorom, dok kod izraženijih tegoba farmaceut ili lekar može preporučiti odgovarajuću terapiju.
Lek protiv bola ili temperature ima smisla kada postoji simptom zbog kojeg je namenjen. Preventivno uzimanje više lekova „za svaki slučaj“ ne skraćuje nužno trajanje prehlade i može povećati mogućnost neželjenih efekata.
Posebno treba izbegavati kombinovanje proizvoda samo na osnovu različitih komercijalnih naziva. Dva leka sa potpuno različitim nazivima mogu sadržati istu aktivnu supstancu.
Čitanje sitnijeg teksta na pakovanju zato može biti važnije od velikog naziva proizvoda.
Prehlada i grip nisu isto
U svakodnevnom govoru pojmovi prehlada i grip često se koriste kao da označavaju isto stanje. Iako oba oboljenja mogu zahvatiti respiratorni sistem, izazivaju ih različiti virusi, a tok bolesti može biti drugačiji.
Obična prehlada najčešće počinje postepeno i često dominiraju simptomi iz nosa i grla. Grip može početi naglije i biti praćen izraženijim opštim simptomima, kao što su temperatura, bolovi u mišićima i značajan umor. Ipak, samo na osnovu simptoma nije uvek moguće sa sigurnošću odrediti uzročnika.
Postoje i druge respiratorne infekcije koje mogu imati slične simptome. Zbog toga nije dobro svako kijanje nazivati prehladom niti svaku temperaturu gripom.
Poznavanje razlika između simptoma prehlade i gripa može pomoći u boljem razumevanju tegoba, ali ne zamenjuje lekarsku procenu.
Antibiotik nije standardna terapija za običnu prehladu
Jedna od važnih razlika koju treba razumeti jeste razlika između virusnih i bakterijskih infekcija. Antibiotici deluju na određene bakterije, dok običnu prehladu izazivaju virusi.
Zbog toga antibiotik ne treba uzimati samostalno kada se pojave simptomi prehlade. Nepotrebna i nepravilna upotreba antibiotika doprinosi razvoju bakterijske rezistencije, što može otežati lečenje bakterijskih infekcija kada su antibiotici zaista potrebni.
Promena boje sekreta iz nosa takođe sama po sebi nije dovoljan razlog za samostalno započinjanje antibiotske terapije. Procenu treba da napravi lekar na osnovu celokupne kliničke slike.
Ako se tokom infekcije pojavi komplikacija ili lekar posumnja na bakterijsku infekciju, terapija se određuje prema konkretnom stanju.
Kako sprečiti nepotrebno kombinovanje preparata?
Kućna apoteka često sadrži proizvode kupljene u različitim periodima. Tu mogu biti tablete protiv bola, sirup za kašalj, sprej za nos i kombinovani preparati za simptome prehlade. Kada se čovek ne oseća dobro, lako je posegnuti za nekoliko proizvoda bez detaljne provere.
Pre svega treba pogledati rok trajanja i aktivne supstance. Zatim treba proveriti da li neki od preparata već sadrži komponentu koja se nalazi u drugom proizvodu.
Posebnu pažnju zahtevaju kombinovani lekovi. Jedna doza može sadržati više aktivnih sastojaka, pa dodatni preparat može napraviti neželjeno preklapanje.
Osobe koje koriste redovnu terapiju zbog hroničnih bolesti treba dodatno da vode računa o mogućim interakcijama i kontraindikacijama. Neki preparati za ublažavanje zapušenosti nosa, na primer, nisu odgovarajući za svakoga.
Kada postoji nedoumica, farmaceut može pomoći da se proveri sastav proizvoda i izbegne nepotrebno kombinovanje.
Kada simptomi više ne liče na običnu prehladu?
Većina prehlada prolazi bez komplikacija, ali to ne znači da svaki respiratorni simptom treba čekati da nestane sam od sebe.
Lekarsku procenu treba potražiti kada su simptomi izrazito jaki, pogoršavaju se nakon početnog poboljšanja, dugo traju ili izazivaju zabrinutost. Otežano disanje, izražena malaksalost, znaci dehidratacije, bol u grudima ili druge ozbiljne tegobe zahtevaju pravovremenu medicinsku procenu.
Poseban oprez potreban je kod male dece, starijih osoba, trudnica i osoba sa hroničnim bolestima ili oslabljenim imunološkim sistemom. Kod njih prag za konsultaciju sa lekarom može biti niži.
Visina temperature nije jedini pokazatelj ozbiljnosti stanja. Važno je posmatrati celokupno stanje osobe i način na koji se simptomi razvijaju.
Male navike mogu smanjiti širenje respiratornih infekcija
Prehlada se lako prenosi među ljudima, naročito u zatvorenim prostorima u kojima veliki broj osoba provodi vreme zajedno. Škole, kancelarije, javni prevoz i porodična okupljanja zato stvaraju dobre uslove za širenje respiratornih virusa.
Redovno pranje ruku jedna je od jednostavnih higijenskih mera. Korisno je i izbegavati dodirivanje očiju, nosa i usta neopranim rukama, kao i deljenje čaša i pribora sa osobom koja ima simptome.
Kašljanje i kijanje u maramicu ili pregib lakta smanjuje širenje kapljica u neposrednu okolinu. Provetravanje zatvorenih prostorija takođe predstavlja korisnu svakodnevnu naviku.
Kada je osoba bolesna, ostanak kod kuće u periodu kada se oseća loše istovremeno omogućava odmor i smanjuje mogućnost prenošenja infekcije drugima.
Pametan pristup prehladi počinje razumevanjem simptoma
Prehlada najčešće nije razlog za paniku niti zahteva veliki broj preparata. Mnogo više koristi može doneti razuman pristup koji počinje od procene simptoma i osnovnih potreba organizma.
Dovoljno sna, unos tečnosti i prilagođavanje dnevnih aktivnosti stvaraju uslove za oporavak. Kada su lekovi potrebni za ublažavanje simptoma, važno je birati ih prema tegobama i pažljivo proveriti sastav.
Posebno treba obratiti pažnju na kombinovane preparate. Praktično pakovanje ne znači da je svaki sastojak potreban svakoj osobi niti da se proizvod može bez provere kombinovati sa drugim lekovima.
Prehlada je ujedno dobar podsetnik da više preparata ne znači automatski i brži oporavak. Razumevanje onoga što se uzima, pridržavanje uputstva i pravovremeno prepoznavanje simptoma koji zahtevaju lekarsku procenu predstavljaju sigurniji način da nekoliko neprijatnih dana prođe sa što manje problema.