Kada se spomenu potrošni materijali u jednom domaćinstvu većini prvo padne na pamet toalet papir.
Osim u domaćinstvima, prisutan je i u svim drugim industrijama, na javnim mestima i u poslovnim objektima. Verovatno će vas iznenaditi podatak da savremeni toalet papir kakav danas poznajemo postoji nešto više od 150 godina.
Ovaj naizgled jednostavan i neophodan proizvod prolazi kroz kompleksan proces obrade pre nego što dospe do vaših kupatila. Postoji mnogo koraka u proizvodnji koje je neophodno sprovesti na pravilan način kako bi finalni produkt bio mekan i imao zadovoljavajuću upijajuću moć. U današnjem članku vam ih sve otkrivamo!
Od čega se pravi toalet papir?
Osnovna sirovina od koje se pravi toalet papir je celuloza.
Kvalitet sirovine direktno utiče na konačan kvalitet proizvoda. Papir od 100% celuloze važi za najbolji i najzastupljeniji je danas, ali postoje i alternative proizvedene od recikliranog papira. One su najčešće jeftinije od papira od celuloze.
Ipak, svaki toalet papir nađe svoju primenu, a kada je proizveden u skladu sa bezbednosnim regulativama reciklat predstavlja odlično i štedljivo rešenje za prostore sa većom koncentracijom posetilaca, kao što su aerodromi, sajmovi i železničke stanice. Svaki proizvođač čija je glavna delatnost proizvodnja i prodaja toalet papira na veliko svestan je toga i u svojoj ponudi imaće različite vrste papira.
Prvi korak – priprema celulozne kaše
Celulozna vlakna dobijaju se od fino samlevenog drveta. Najčešće su to smreka, jela, topola ili eukaliptus. U specijalnim mašinama njihova debla se prvo sitne i uklanja im se kora, a zatim drvo prolazi kroz niz drobilica i refinera koji vlakna razlažu do gotovo pahuljaste strukture.
U sledećoj fazi, vlakna se mešaju sa ogromnom količinom vode u velikim bazenima. Ovaj proces stvara homogenu masu – celuloznu kašu – koja je osnovni „materijal“ od kog nastaje papir. Da bi se uklonile sve nečistoće poput smole, peska, sitnih čestica kore ili metalnih delova, kaša prolazi kroz višestepeni sistem filtriranja i prečišćavanja.
Količina vode u ovoj fazi je važna jer voda služi kao „transportni medij“ koji omogućava ravnomerno raspoređivanje vlakana i fleksibilno, pravilno formiranje strukture papira u kasnijim koracima.
Što je kaša ravnomernija, to će i sam papir biti ujednačeniji i kvalitetniji.
Formiranje papira na mašini
U ovoj fazi na scenu stupa „Fourdrinier” mašina – standard u industriji papira već više od jednog veka. Celulozna kaša se izliva na široku, pokretnu mrežu koja se neprekidno kreće i kroz koju voda može da prolazi. Kako mreža putuje, gravitacija i vakuumski sistemi izvlače višak vode, dok vlakna počinju da se povezuju i stvaraju tanki, ali stabilan sloj papira.
Nakon toga, novi sloj papira prolazi između niza valjaka koji ga presuju i dodatno isušuju. Time se postiže željena gustina i ravnomernost. U ovoj fazi formiraju se tzv„ply“ slojevi papira.
Jednoslojni, dvoslojni i troslojni papiri nastaju tako što se dva ili tri tanka lista spajaju u jednu celinu pod pritiskom, čime se povećava čvrstina, mekoća ili upijanje u zavisnosti od vrste proizvoda. Kao što znate, najkvalitetnije i najskuplje rolne celuloznog papira koje unose dozu stila u kupatilo najčešće su troslojne.
Sušenje i omekšavanje papira
Nakon što je papir formiran on dolazi do sledeće mašine, velikog čeličnog cilindra zagrejanog parom, poznatog kao Yankee cylinder. Njegova funkcija je da gotovo u potpunosti ukloni preostalu vlagu iz papira, ali i da pripremi površinu za završnu obradu.
Na cilindar se nanosi poseban lepljivi premaz koji omogućava vlaknima da se „priljube“ za površinu. Time papir dobija mekoću i elastičnost.
Najvažniji deo ove faze je kreping proces. Oštra metalna lopatica nežno struže papir sa cilindra i time stvara karakterističnu naboranu teksturu koju osećamo pod prstima. Što je creping precizniji i dublji, papir će biti mekši i imati veću upijajuću moć. Premium papiri prolaze kroz dužu i finiju obradu, dok ekonomične varijante imaju jednostavniju i manje izraženu teksturu.
Sečenje, namotavanje i pakovanje
Nakon sušenja, papir se namotava u ogromne industrijske role zvane „jumbo rolls“, prečnika i do nekoliko metara. Ove role se zatim ubacuju u automatske mašine koje ih seckaju na manje širine, perforiraju i oblikuju u rolne kakve vidimo na policama.
Perforacije se rade veoma precizno, a njihova stabilnost utiče na to da li će se listovi lako kidati bez cepanja i neravnomernog odvajanja. Mašine zatim namotavaju gotove rolne, seku ih na standardne dimenzije i prebacuju na liniju za pakovanje.
Tu se formiraju komercijalni paketi od 4, 10, 16, 24 ili više rolni. Svaki paket prolazi kroz kontrolu kvaliteta, gde se proverava debljina, čvrstina, broj slojeva, pravilnost perforacija i ukupna uniformnost proizvoda.
Razvoj toalet papira je, sa razvojem štamparija i proizvodnih pogona napredovao i danas se mogu naći najraznovrsnije rolne i listići. Nekada su parfimisani papiri bili izuzetno popularni, ali pokazalo se da nisu svi jednako bezbedni, te ih je danas sve manje dostupno.
Šta utiče na kvalitet toalet papira?
Na kvalitet utiče više faktora, među kojima su najvažniji:
- broj slojeva: više slojeva obično znači bolju mekoću i upijanje, ali i veću cenu;
- tip celuloze: primarna celuloza daje mekši i čistiji proizvod, dok reciklirana može biti čvršća;
- creping i omekšavanje: napredne tehnike i kvalitetniji premazi daju luksuzniji papir;
- perforacije i način namotavanja: dobre perforacije olakšavaju upotrebu i sprečavaju cepanje;
- dodatni tretmani: poput mikroreljefnih uzoraka i specijalnih završnih premaza koji utiču na teksturu i osećaj pod prstima.
Premium brendovi ulažu u napredne mašine i celulozu višeg kvaliteta, dok ekonomične linije balansiraju cenu i performanse kroz jednostavnije procese i manje slojeva, a dobar su izbor onda kada želite da optimizujete troškove u domaćinstvu.
Kao što vidite, iza jednog svakodnevnog proizvoda stoji visok nivo tehnologije i standardizacije. Sledeći put kada budete otpakivali rolnu znaćete tačno koliko je koraka bilo potrebno da se ona nađe u vašoj ruci.