Nekada su se naše bake prosto utrkivanje koja od njih će da izradi lepši goblen. A naročito je bilo interesantno da motiv bude kompleksan, te da goblen bude većih dimenzija. Tada je bilo potrebno da ulože i više truda i vremena, te da uistinu pokažu svoje umeće u vezu.
Vremenom su se motivi menjali, ali su obično žene na selima bile fokusirane na njihovu izradu, barem u našoj zemlji. Na taj način su trošile svoje slobodno vreme, a istovremeno su ostavljale svojim potomcima u nasleđe lepe stvari. Kasnije se ta moda proširila i na gradske sredine, pa su devojčice od malih nogu učile od starijih kako da vezu i izrađuju izuzetno interesantne goblene.
Odakle potiče reč goblen?
Možda će nekome zvučati čudno, ali reč goblen ne znači apsolutno ništa. Zapravo je u pitanju francusko prezime, a koje su nosili vlasnici fabrike za bojenje tkanina, Žan i Filiber.
U 15. veku su braća Goblen osnovala fabriku, odnosno radionicu za tkanine i konce, koja je odlično poslovala, pa su kasnije svoj posao i proširili, te počeli da se bave i izradom tapiserija.
S obzirom na to da je Luj XIV, koji je kasnije vladao Francuskom, bio zainteresovan za tapiserije, koje su se izrađivanje u ovoj fabrici, to je njihova fabrika postala deo kraljevske fabrike za izradu nameštaja. Interesantan je podatak da radionica braće Goblen i dan danas postoji.
Šta su Vilerovi gobleni?
Nemački državljanin Jakob Viler je krajem 19. veka, odnosno 1893. godine počeo da izrađuje posteljinu. Ovaj vredni čovek je išao ispred svog vremena, pa je zainteresovanima ponudio izuzetno primamljivo uslugu. Naime, kupci su imali mogućnost da odaberu koji će vez, odnosno motiv biti izrađen na posteljini. Dodatna prednosti bila u tome što su imali mogućnost da motiv za vez, koje je Jakob Viler nudio, naruče poštom i tako ne moraju da idu do njegove radionice u Berlinu.
Sve to je doprinelo da Vilerovi vezovi i gobleni steknu svetsku slavu, pa su ih najpre naručivali ljudi i iz drugih gradova širom Nemačke, a kasnije i iz drugih zemalja u okruženju najpre. Čak postoji podatak da su početkom 20. veka Vilerove goblene naručivali i stanovnici sa naših prostora.
Prvi put je 1914. godine zvanično Jakob Viler štampao katalog motiva, a zabeleženo je da je on sadržao čak 72 stranice. Neprekidno su se trudili da katalog dopunjuju, pa su i motivi bili interesantniji mnogim pripadnicama nežnijeg pola. Osim uobičajenih motiva mrtve prirode i prirode uopšte, vremenom su bile na taj način ovekovečene i brojne svetski poznate slike, a od kojih je sigurno najveću pažnju privlačila čuvena Mona Liza.
Iako je Vilerova fabrika posteljine u toku Drugog svetskog rata stradala u potpunosti, šeme za vez ipak nisu tom prilikom bile uništene. Zabeleženo je da ih je pre toga vlasnik fabrike, Jakob Viler, zazidao i dobro sakrio, tako da je Vilerova kompanija goblena bila obnovljena i nesmetano nastavila i po završetku rata da radi.
Brojni su motivi za izradu, a nama je najinteresantnija činjenica da postoje i Vilerovi gobleni sa motivom slike „Kosovka devojka“, koju je naslikao naš čuveni slikar, Uroš Predić. Sem nje, na šemamam za Vilerove goblene se mogao naći i motiv slike Paje Jovanovića, „Borba petlova“.